Канада је данас постала прва земља Г7 која је формално признала палестинску државу. Аустралија је брзо следила пример, рекавши да је то део „међународног напора за дводржавно решење“. Неколико минута касније, британски премијер потврдио је признање Палестине. Киер Стармер је рекао да је тај потез потребан како би се „оживела нада у мир и решење с две државе“. Признање три битна америчка савезника у року од неколико минута свакако је унапред договорено и координисано. Трамп, тренутно најјачи заштитник Израела, отворено је против овог потеза.
Нагласио је да то „није награда за Хамас“ и да се нада да Хамас нема будућност. Стармер је такође позвао на тренутно ослобађање талаца које Хамас држи у Гази и затражио од израелске владе да укине ограничења на граници Газе како би се омогућио доток веће помоћи. „Глад и разарање су апсолутно неподношљиви“, рекао је британски премијер, циљајући на потезе израелске војске у Гази.
Израелски премијер Нетанјаху је изјавио: „Мораћемо да се боримо у УН и на другим аренама против лажне пропаганде усмерене против нас и против позива на успостављање палестинске државе која би угрозила наш опстанак и служила као апсурдна награда за тероризам“.
Дописници са Западне обале говоре да међу становницима влада „опрезни оптимизам“.
Дводржавно решење
Дводржавно решење је међународно подржана (УН и ЕУ) формула за мир између Израела и Палестинаца. Предлаже независну палестинску државу на Западној обали и у Гази, са источним Јерусалимом као главним градом. Постојала би уз Израел. Израел одбацује дводржавно решење. Тврди да свако коначно решење мора бити резултат преговора с Палестинцима и да државност не би требало да буде предуслов. Палестинска управа – основана после мировних споразума 1990-их и са седиштем на Западној обали – подржава дводржавно решење, али Хамас то не чини јер се противи постојању Израела.
Хамас каже да би могао да прихвати привремену палестинску државу на основу де факто граница из 1967, без званичног признавања Израела, ако би избеглицама било дато право на повратак. Ранији напори за решавање сукоба довели су до тога да су израелски и палестински лидери 1993. потписали споразум назван Мировни споразум из Осла. То је требало да пружи оквир за мировне преговоре. Међутим, преговори су на крају пропали, а свака страна је кривила ону другу.
Препреке
Палестина је држава која и постоји и не постоји. Има велики степен међународног признања, дипломатске мисије у иностранству и тимове који се такмиче у спортским надметањима, укључујући Олимпијске игре, пише међународни аналитичар Пол Адамс за BBC. Али због дуготрајног спора Палестинаца с Израелом: нема међународно договорене границе, нема главни град и нема војску. Проблем је и подела власти унутар палестинских територија, територијална расцепканост, стално ширење израелских досељеника на Западној обали, готово непостојеће међусобно поверење између Израела и Палестинаца, али и интереси разних регионалних и глобалних актера.
Због израелске војне окупације Западне обале, Палестинска управа, основана после мировних споразума 1990-их, нема потпуну контролу над својом територијом или становништвом. Газа, где је Израел такође окупациона сила, налази се усред разорног рата. С обзиром на свој статус својеврсне квази-државе, признање је донекле симболично. Представљаће снажну моралну и политичку поруку, мисли Адамс, али ће мало тога променити на терену.
