У протекле три деценије, као резултат комерцијализације, спорт који је имао дугачку некомерцијалну историју, прешао је пут од игре (разоноде) до озбиљног бизниса. Око тога да ли комерцијализација више помаже или одмаже спорту мишљења су веома подељена.
Сматра се да је до наглог ширења комерцијализације у спорту највише допринела интеракција следећих фактора: тежња ка спортском спектаклу, развој технологија, повећање конкуренције, глад за рекордима и професионализација менаџмента (руководства) у спорту.
Негативни аспекти комерцијализације: Допинг, намештање и коцкање
Тврдећи да комерцијализација одузима суштину постојања самог спорта, комерцијализација спорта се и данас осуђује као нежељен процес. Са једне стране сматра се да је комерцијализација спорта охрабрила (оправдала) појаву допинга у спорту, намештање утакмица, коцкање и насиље. Док се са друге стране на комерцијализацију гледа као на покретачку снагу спорта.
Највећа забринутост због ширења комерцијализације у спорту ствара се због стављања економских разлога на прво место док се са друге стране занемарује спорт као друштвено-образована и културна активност.
Комерцијализација као мотор развоја спортских организација
Процес комерцијализације натерао је спортске организације да постану тржишно оријентисане, да одговарају потребама корисника, да траже и примењују нове стратегије којима ће повећати своје приходе и профит како би остале конкурентне.
Комерцијализација у спорту је довела до увођења стратешког планирања, управљања перформансама и системима, управљања квалитетом у спортским организацијама, што је довело до повећања ефикасности, ефективности и квалитета.
Притисак на непрофитне организације: Усвајање комерцијалних стратегија
Ширење комерцијалног пословања у спорту проузроковало је нагли раст броја професионалних спортских екипа… Све већа конкуренција на спортском тржишту натерала је и некомерцијалне (непрофитне) спортске организације како би опстали на тржишту да усвоје исте стратегије и технике као и остале организације које су окренуте стварању профита.
Комерцијализација спорта је трансформисала многе спортске организације и претворила их у предузећа са више милионским зарадама, док је остале организације које нису биле спремне (или нису хтеле) да се упусте у беспоштедну борбу за тржиште довела до руба егзистенције.
Спорт као индустрија: Приходи и утицај на економију
Комерцијализацијом и развојем спорта као бизниса створена је индустрија спорта која доноси приходе за спортске организације (спортске савезе, клубове, итд.), њихове запослене (менаџмент, администрација, играчи, итд.) и светску – националну – локалну економију.
Спортске организације су постале максимално фокусиране на остваривање прихода путем спонзорстава, тв права, реклама, продаје играча, итд.
Као резултат тога и зарада спортских организација је значајно порасла у последњих неколико деценија, процењује да спортска индустрија на годишњем нивоу има приходе између 215 и 350 милијарди долара.
Друштвени и социјални аспекти спорта: Изазови комерцијализације
Ако се у обзир узме да спорт одликују масовност, спектакл и глад за рекордима, онда се на комерцијализацију може гледати као на логичан след догађаја у развоју (модернизацији) спорта и његовој трансформацији у савремени спорт.
Заслуге за огроман раст популарности спорта и његов развој свакако припадају комерцијализацији, али са друге стране остаје оправдана забринутост да ће друштвено – социјални аспекти спорта (морални, педагошки, правни) бити занемарени зарада економских аспеката (профита).
