Наравно да свако зна колико је стар и колико има година, али „биолошка старост” је нешто друго и уз неколико једноставних трикова можете значајно да се подмладите
Шкрипање у колену чим устанете или повремени тренутак расејаности могу вас натерати да одмахнете главом и помислите- колико брзо време пролази. Знате, свакако колико сте одували свећица, али концепт биолошке старости је новија перспектива којс дефинишр да ли је ваша физиологија адекватна. А оно што је можда најзанимљивије јесте да на биолошку старост могу утицати стил живота и окружење. Као један пример, студија из новембра 2023. године открила је да наше особине личности и поглед на живот играју кључну улогу у процесу биолошког старења. Студија је открила да негативне карактеристике, попут неуротицизма, могу повећати ризик од деменције, док позитивне особине попут општег задовољства животом могу заштитити од когнитивног пада.
Процес старења утиче на величину мозга, проток крви и когнитивне функције. Семјуел Матис, ванредни професор на одељењу за породичну медицину на Медицинском одељењу Универзитета у Тексасу, објашњава да, за разлику од других органа, мозак не регенерише неуроне. То чини сваки неурон изузетно вредним, а свако оштећење или смањен проток крви може довести до њиховог губитка. То се може манифестовати као смањење величине мозга и благи когнитивни пад. Фактори попут трауме, неадекватног протока крви, нездравих начина живота попут пушења, лоше исхране и прекомерне употребе алкохола или дрога могу погоршати овај пад. Поред тога, недостатак менталне стимулације и хронични стрес такође негативно доприносе здрављу мозга. Међутим, др Матис каже да можемо побољшати процес старења мозга. Неке навике могу се супротставити штетним ризицима старења мозга. Његова препорука, преноси магазин Хелти, су квалитетан сан, слагалице и читање, побољшана исхрана и избегавање штетних супстанци попут дувана и прекомерног алкохола.
Наташа Бхујан, члан Америчке академије породичних лекара са седиштем у Финиксу, навела је да како старимо, наше очи пролазе кроз многе промене које утичу на наш вид, јављају се промене попут катаракте, макуларне дегенерације и глаукома. Да би се борила против ових промена, она истиче превентивне мере, као што је „ношење сунчаних наочара ради заштите од УВ зрачења и избегавање пушења”. Поред тога, исхрана богата поврћем – посебно тамним, лиснатим зеленилом – може одржати здравље очију.
Према медицини Џонс Хопкинс, пресбиакузис – стање познато као губитак слуха повезан са старењем – је чест проблем који погађа једну од три одрасле особе старије од 65 година. Често је промена слуха постепена, што је чини тешко приметном у почетку.
На списку промена које долазе са годинама је и стање срца. „Старост срца је начин да разумете ризик од срчаног или можданог удара”, каже др Франциско Лопез-Хименез, кардиолог у клиници Мајо, истичући да фактори попут старости, крвног притиска, нивоа холестерола, исхране, вежбања и навика пушења могу да промене ток вашег живота. Међутим, др Лопез-Хименез истиче:
„Ако сте као већина Американаца, ваша срчана старост је старија од ваше стварне старости.“
Старење утиче и на гастродигестивни тракт, посебно на покретљивост – кретање једњака, црева и дебелог црева.
„Како старимо, губимо неке од ресица у гастроинтестиналном тракту који помажу у варењу и апсорпцији, као и слабљење зидова црева“, напомиње др Лопез-Хименез објашњавајући да је најбољи начини да помогнемо у побољшању нашег гастроинтестиналног тракта да имамо квалитетну исхрану и вежбање
А ту су и кости, а др Хоакин Санчез-Сотело, ортопедски хирург клинике Мајо, објашњава да, иако је губитак хрскавице уобичајен са старењем, не мора нужно довести до замене зглоба. „Губитак зглобне хрскавице је суштина онога што се назива остеоартритис“, наводи.
Срећом, др Санчез-Сотело нуди проактивне мере за очување зглобова.
„Морате да вежбате у разумним границама“, саветује он, истичући важност одржавања јаких мишића око зглобова како бисте смањили њихово оптерећење. Такође наглашава значај нормалне, здраве тежине, јер гојазност може оптеретити зглобове. Доводећи у питање старо схватање да је бол у зглобовима неизбежан аспект старења, он наглашава:
„У прошлости су старији људи једноставно прихватали бол у зглобовима. Сада људи живе дуже и желе да остану активни како старе. Нисмо сви предодређени за замену зглоба. Постоје неки људи у осамдесетим и деведесетим годинама који имају одличне зглобове.“
И оно где је највидљивији проток времена је кожа- процес старења видљиво утиче на кожу, највећи орган који губи еластичност, што узрокује појаву опуштања или бора. Да бисте спречили ове знаке старења, кључ за спречавање старења коже је заштита коже од сунца ношењем креме за сунчање или било које заштите од сунца, попут шешира или дугих рукава.
А када се узму у обзир сви фактори, за обртање сата и мању биолошку старост потребно је бити доследан и постепеним променама треба ићи ка бољим навикама. Прихватање једне позитивне промене начина живота у исто време може заменити старије, мање здраве навике новим, корисним. Фокус треба да буде на неговању, али и исхрани здравом храном, редовној физичкој активности, давању приоритета квалитетном сну и неговању здравих односа са другима.
