Јужни поларни океан је препун микропластике, тврде експерти са Универзитета у Базелу, који су недавно спровели истраживање у дубинама овог океана.
Према доскорашњим студијама, честица микропластике у поменутим воденим пространствима није било у великим количинама, међутим, нови начини мерења уз помоћ посебних уређаја омогућили су ефикасније откривање штетне пластике. Ова студија је објављена у часопису „Science of the Total Environment“.
Упумпавање морске воде у резервоар
Научници су овог пута користили нови метод – упумпавали су морску воду у резервоар, а затим су је анализирали уз помоћ инфрацрвене спектроскопије, која им је омогућила да открију и честице величине од 11,5 микрометара.
„Мање честице микропластике представљају још већи ризик за водени живи свет него веће”, упозорили су истраживачи у студији, преносе светски медији.
Истраживачи ове студије су др Патрисија Холм и Клара Лејстеншнајдер са Универзитета у Базелу и Алфред Вегенер Института.
Жива бића у морима и океанима су посебно угрожена
Експерти већ неколико година упозоравају да су жива бића у морима и океанима посебно угрожена честицама микропластике, које данас постоје готово у свим деловима планете.
Микропластика је проналажена чак и на Антарктику, али и у људским артеријама и у плацентама. Проналазак микропластике у постељицама посебно је забринуо експерте због потенцијалне могућности да ове честице угрозе развој фетуса, пренео је „Гардијан”.
Супстанца која је најчешће детектована у испитиваним узорцима је полиетилен, који се употребљава за производњу пластичних кеса и боца. На другом месту по учесталости је најлон.
Морски свет осим микропластике у овом веку угрожава и драстично загревање океана, а ови узрочници изазивају изумирање појединих биљних и животињских врста у свим воденим површинама света.
Улога морских струја
Узорци су били контаминирани у различитим степенима. Узорци ван обале северно од континенталног нагиба и Антарктичког нагиба струје имали су највише концентрације микропластике.
Разлози за ово нису потпуно јасни. Могуће је да лед који се формира дуж обале задржава микроскопске честице пластике и ослобађа их назад у море тек када се истопи. Морске струје такође могу бити укључене.
Оне могу деловати као препрека, смањујући размену воде између севера и југа, рекао је др Гунар Гердс, истраживач са Алфред Вегенер Института.
Несумњиво, морске струје играју кључну улогу и остају фокус бројних нерешених питања у овом домену. Тренутно, истраживачи су анализирали само узорке воде са површине океана, без истраживања нижих дубина. Ова ограничења углавном произилазе из ограниченог времена додељеног током експедиција бродова за прикупљање узорака, као и недостатка опреме са довољним капацитетом пумпања.
Лејстеншнајдер је додала, „Ипак би било откривајуће анализирати такве податке, јер се дубоке струје разликују знатно од површинских струја и термодинамичка циркулација доводи до размене са воденим масама из северних регија.“
Осим тога, још увек није јасно како микропластика првобитно долази до Веделског мора и да ли на крају напушта регион. Моћна Антарктичка циркумполарна струја, која тече око Антарктичког океана на географској ширини од око 60° јужно, могла би ометати њихов одлазак.
Тешко је утврдити порекло микропластике
Истраживачи такође још увек нису у могућности да дефинитивно утврде порекло микропластике. Потенцијални извори обухватају истраживачке станице на копну и регионални поморски саобраћај повезан са туризмом, риболовом и сектором истраживања.
С друге стране, могуће је да атмосферски транспорт или морске струје олакшавају транспорт микропластике из других локација до Антарктика.
Истраживање води ка свести
Наредни циљ Кларе Лејстеншнајдер је анализа узорака седимента прикупљених током исте експедиције. Овај подухват има за циљ да осветли акумулацију микропластике на морском дну, критичном станишту за јединствене и осетљиве организме, укључујући Антарктичку ледену рибу (Bovichtidae).
Пораст туризма у Јужном океану изазива забринутост због потенцијалног ескалације нивоа загађења у будућности. Ово би могло погоршати деградацију животне средине и пореметити деликатну равнотежу у ланцу исхране.
Лејстеншнајдер је оптимистична, али и веома опрезна.
Она је рекла: „Истраживање о овој теми драматично је повећало свест у последњих неколико година о проблемима које микропластика узрокује за животну средину и све живе организме.“
Признајући одсуство јединственог решења, истиче заједничке напоре заинтересованих страна широм света које вредно раде на продубљивању своје разумевања проблема и пионирских иновативних стратегија усмерених на смањење загађења пластиком.
Закључила је: „Сваки појединац који се ангажује у понашању свесном према животној средини може донети позитивне промене.“
