Шта је позадина акције „боља цена“? Ко је крив за инфлацију? Да ли је држава покренула ово питање пре него што је јефтинији паризер стигао на рафове у трговинама? Зашто различите државне институције имају различите податке о томе ко се окористио о инфлацију? Јесмо ли поскупљења увезли споља или је реч о похлепи на домаћем терену?
***
Два министра из Владе Републике Србије – Синиша Мали и Томислав Момировић – у рано јутро 13. септембра отишла су у набавку са једном потрошачком корпом. У њу су ставили само четири производа: хлеб, мајонез, јогурт и паризер. Тиме, али и радним доручком на Андрићевом венцу са председником републике Александром Вучићем, практично је почела акција „боља цена”. И то смо сви видели.
Три недеље касније појефтинило је 36 основних животних намирница, али још постоји неколико ствари које нисмо видели. Пре свега, нисмо видели на основу које анализе о маржама је дошло до договора трговачких ланаца и државе којим су цене ограничене на неке групе производа, пошто су две различите државне институције – Народна банка Србије и Републички завод за статистику – изашле са два различита податка.
Такође, представници власти неколико пута су истакли како је ова акција намењена најсиромашнијим слојевима становништва.
„Боља цена“ раширила се и регионом. Стигла је у Хрватску, Црну Гору, али и Републику Српску, где је држава такође ограничавала цене основних животних намирница. Међутим, има ли „боље цене” свуда у Србији, односно и тамо где нема великих трговинских ланаца – где по правилу живе најсиромашнији грађани Србије?
Најбоље цене
Подаци Републичког завода за статистику (РЗС), на пример, показују да најниже плате у Србији имају следеће општине: Александровац (59.874 динара), Босилеград (59.851), Лебане (59.590), Ражањ (59.290), Бујановац (58.965), Тутин (58.706), Гаџин Хан (58.690), Сврљиг (57.586) Блаце (57.519), Црна Трава (57.102), Бојник (57.101), Власотинце (56.579) и Прешево (55.917).
Зато је питање за Томислава Момировића, министра унутрашње и спољне трговине: има ли „боље цене” у општинама у којима су зараде ниже од 60.000 динара?
Потпуно сте у праву, нека од тих места још немају доступност ове акције”, одговара министар Момировић. „Још радимо на томе – на неким локацијама које немају велике трговинске ланце. Преговарамо како бисмо и њих укључили. Људи морају да разумеју да свака интервенција државе има своја ограничења”, каже за Око магазин Томислав Момировић и додаје да је тренутно овом акцијом покривено 85% територије, и да је у њу укључено више од 2.500 малопродајних објеката.
Ипак, за велики део јавности и даље је остала непознаница колико заправо износе трговачке марже, односно колика је разлика између продајне и набавне цене.
Најбоља маржа
Народна банка Србије је у свом „Извештају о инфлацији” објавила да су трговачке марже великих трговинских ланаца 26,8%. То је израчунато на основу финансијских извештаја који су јавно доступни и објављено је у редовном извештају НБС.
Колика је разлика између продаје и набавне цене у трговинама анализирао је и Републички завод за статистику. Резултати тог истраживања званично никада нису представљени јавности, али је у августу министар трговине Томислав Момировић на бази те анализе истакао како „трговачке марже нису толико велике”. Према незваничним сазнањима Око магазина, оне износе 14,6% и те наводе у емисији је потврдио и министар трговине Момировић.
Две рачунице
Како је дошло до ове разлике у подацима Народне банке Србије и Републичког завода за статистику? Прво, истраживање НБС односило се на временски период од три године (2020, 2021. и 2022), а истраживање РЗС односило се на период од шест недеља. Истраживање централне банке показује просечну маржу на све производе, док се истраживање званичне статистике односи само на основне животне намирнице. Дакле, тачно је и једно и друго, али је узорак за истраживање другачији. Само је питање шта је релевантније.
Током последњих неколико недеља врло често се у јавности чуо аргумент како се не може упирати прстом само у једну страну да је одговорна за инфлацију. Али, у Америци, на пример, Федерална трговинска комисија и 17 државних тужилаца тужили су „Амазон” наводећи да „гигант електронске трговине користи своју позицију на тржишту да надува цене на другим платформама”. Дакле, инфлација похлепе тема је свуда у свету.
Увозне марже
Ипак, ако смо до недавно од представника власти слушали како је инфлација увезена, знамо ли колике су увозничке марже? Ко то истражује?
Да ли држава контролише како се у пракси примењује Закон о жиговима, чијим је изменама и допунама 2020. године омогућен паралелни увоз?
У пракси то значи да више не могу да постоје ексклузивни увозници неке робе. На пример, ексклузивни увозник више не може да увезе козметику из Немачке, да на њу стави маржу, па да сваки други увозник који увози ту исту козметику мора да има већу маржу. Сада сви увозници паралелно могу да увозе исту козметику, односно не постоји један ексклузивни увозник који би на тржишту диктирао висину марже, па да сви други увозници морају да додају и своју маржу на маржу како би зарадили.
Али, шта ако овде послују велике увозне фирме које имају своје начине да и без закона – користећи положај јачег на тржишту – диктирају марже? Зато и јесте легитимно питање да ли истражује неко у држави колике су сада увозничке марже, и да ли су сада угрожени потрошачи изложени поскупљењима и инфлацији трговачко-увозничке похлепе или се компаније неправедно оптужују и на њих пребацује одговорност за социјалну политику у држави?
Јер, на пример, један исти дезодоранс у неким ланцима кошта и до 500-600 динара, а негде је упола јефтинији. По свим правилима конкуренције, могућност паралелног увоза обара цену једног бренда. Али, последично, може да утиче и на пад цена других брендова. Јер, ако појефтини чоколада из увоза, логична последица је и да појефтини чоколада неког домаћег произвођача.
Увезена инфлација
Такође, питање је и да ли је акција „боља цена” заправо прво признање државе да смо инфлацију производили и на домаћем терену, пошто проблем овде решавамо ограничењем цена 36 основних животних намирница? Професор Економског факултета Милојко Арсић на промоцији билтена „Квартални монитор”, која је одржана 28. септембра, рекао је како је сада бар половина или две трећине инфлације овде произведена, као и да више не важи правило да је две трећине инфлације увезено.
Око магазин је на примеру једног производа, који се овде не производи, покушао да реконструише како изгледа пут увезене инфлације. Он се види на примеру екстра девичанског маслиновог уља.
Литар маслиновог уља на светском тржишту пре короне, у фебруару 2020. године, коштао је три долара, а у августу ове године коштао је шест долара. То показују подаци Међународног монетарног фонда. На овом примеру види се инфлација од 100%. Увозом овог производа увози се и његово поскупљење. Подаци са царине показују да је у августу ове године литар екстра девичанског маслиновог уља границу Србије прешао по просечној цени од 7,2 долара, што је око 800 динара. То значи да су увозници малиновог уља у просеку својим добављачима морали да плате 1,2 долара више.
Али, пут произведене инфлације јасно се види од царине до рафа у трговини, где литар овог уља кошта од 1.200 до 2.200 динара. Дакле, у овом конкретном случају од царине до рафа у трговини цена боце маслиновог уља порасте за 50 до 175%. У тој разлици крије се и увозничка и трговачка маржа, али и потврда да смо инфлацију производили и на домаћем терену.
Међутим, оно што се у овом путу који пређе боца маслиновог уља не види – јесте колико је сама држава неким инфлаторним мерама повећавала инфлацију. Јер, само овог месеца, са понудом из каталога „боља цена” судариће се нових 370 милиона евра, колико је држава упумпала у потрошњу, јер је пензионерима исплаћено по 20.000 динара, а мајкама с децом млађом од 16 година по 10.000 динара новчане помоћи.
Не види се ни колико ће раст акциза на нафтне деривате од осам одсто повећати инфлацију. Јер да би се произвела и роба из понуде „боља цена”, на коју су трговци смањили марже, потребна је струја – која такође поскупљује, а да би се она превезла од произвођача до потрошача, односно да би литар маслиновог уља стигао на рафове у трговину – неопходно је гориво. А и оно је поскупело.
Ко је у Србији профитирао на инфлацији похлепе тачно ћемо знати кад Комисија за заштиту конкуренције објави своју секторску анализу. По правилу ти поступци трају дуго, али обухватају цео ланац.
Оно што у овом тренутку не знамо јесте колико ће то што је 36 производа појефтинило оборити укупну инфлацију која је у августу износила 11,5%. Оно што знамо јесте да ће ова акција повећати продају паризера – у неким трговинским ланцима већ је скочила и до 10 пута.
Колико износи инфлација у септембру, Републички завод за статистику објавиће 12. октобра. Незванично, флеш оцена РЗС је да ће износити 10,2 одсто међугодишње, дакле, биће мања него августовска.
ПС: Да не буде забуне, напомињемо да податак о инфлацији јесте податак РЗС-а, али да РЗС није незванични извор Око магазина.
