Кнез Михаило Обреновић за живота није било толико вољен колико је хваљен после смрти. Био је велики реформатор и донео ренесансу у Србију.
Рођен је на данашњи дан 1823. године у Крагујевцу као најмлађе дете књаза Милоша и кнегиње Љубице. Одрастао је у Крагујевцу, Пожаревцу и Београду.
Након завршеног школовања у Пожаревцу, преселио се са мајком у Беч. Вратио се у Београд након смрти брата Милана I Обреновића како би преузео власт.
Кнез Михаило Обреновић владао је два пута
Ступио је на власт 26. јуна 1839. године. Али како је био малолетан, одређено му је намесништво које су чинили Јеврем Обреновић, Тома Вучић Перишић и Аврам Петронијевић.
Због неискуства није се најбоље сналазио у владалачким дужностима. Већ после три године свргнут је буном коју је предводио Тома Вучић Перишић, након које је изабран кнез Александар Карађорђевић.
Након тога био је прогнан и повукао се у Беч са оцем. После тога је путовао по Европи у потрази за животном сапутницом. Тада је написао чувену песму Што се боре мисли моје.
Другу прилику да се окуша као владар добио је 1860. године када је преминуо његов отац кнез Милоша. Тада је био много спремнији за то, те је вукао добро осмишљене потезе.
Његова владавина описана као просвећени апсолутизам, а многи су га карактерисали као визионара и реформатора који је држао чврсту контролу над свим државним органима.
Пуно је радио на пољу унутрашње и спољашње политике, у чему му је помогла чињеница да је био најобразованији спрски кнез и да је говорио три језика.
Кнез Михаило Обреновић радио је пуно на култури
Услед тога, пуно времена и енергије било је повећено образовању, науци, култури и уметности, а он сам био је велика подршка Вуку Караждићу, Ђури Даничићу, Бранку Радичевићу и другим великанима.
Један од великих успеха је уклањање османлијских тврђава, посада и флота из Србије, након чега се родила и идеја за оснивање заједничке државе са Бугарском, до чега никада није дошло.
Основао је прву јавну библиотеку у родном Крагујевцу, а иницирао је и оснивање Народног позоришта у Београду за који је добио бивши турски плац код Стамбол-капије.
У ту сврху донирао је и новац, али није доживео да види готово здање јер је убијен у атентату на Кошутњаку 29. маја 1868. године, иза кога су стајала браћа Радовановић.
Михаило Обреновић је сахрањен на тадашњем гробљу које се налазило код цкрве Светог Барка у Београду, а данас се његов гроб налази у Саборној цркви у Београду.
