Пола века након турске војне интервенције и формалне поделе, Кипар остаје један од најупорнијих замрзнутих конфликата у региону источног Медитерана. Упркос бројним иницијативама, укључујући недавне покушаје под окриљем УН, дубоке политичке и етничке поделе и даље спречавају постизање трајног решења.
Нове изјаве турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и све активније позиције Грчке указују на обновљене тензије и постављају питање: да ли је уједињени Кипар и даље реална визија или тек дипломатска фикција?
Нове трзавице
Грчка је изразила забринутост због изјава турског председника Реџепа Тајипа Ердогана о његовој замишљеној будућности Кипра, упозоравајући да сваки једнострани потез за промену статуса региона поткопава мировне напоре, пише „Катимерини“.
Током посете северном делу Кипра Ердоган је изјавио да су Турци и турска нација власници те земље.
Грчки лист, позивајући се на неименоване дипломатске изворе, наводи да свака акција на окупираним територијама представља изузетно негативан развој догађаја у време када генерални секретар УН улаже знатне напоре у вези са кипарским проблемом, са наставком неформалних разговора и именовањем Марије Анђеле Олгин Куељар за личног изасланика.
Атина је поновила чврсту посвећеност поновном уједињењу Кипра у оквиру који су дефинисале УН, истичући да би праведно и трајно решење служило интересима свих становника Кипра и допринело регионалном миру и стабилности.
Покушаји дијалога и препреке
У марту 2025. године одржани су разговори у Женеви, посредовани од стране генералног секретара УН, Антониа Гутереша. Лидери кипарских Грка и Турака, Никос Христодулидис и Ерсин Татар, изразили су наду у отварање новог поглавља у вези с одрживом будућношћу острва. Међутим, иако су разговори оцењени као позитивни, нису постигнути конкретни договори који би довели до промене тренутног statusa quo.
Надаље, у јануару 2025. године, састанак лидера кипарских Грка и Турака о отварању нових прелаза између северног и јужног дела острва завршио се без договора. Иако су обе стране изразиле жељу за наставком разговора, конкретни кораци ка смањењу поделе нису остварени.
Турски ставови и међународна заједница
Турска и даље инсистира на решењу у форми две одвојене државе, сматрајући да је то једини начин за постизање трајног мира на Кипру. Турски министар спољних послова, Хакан Фидан, оптужио је УН за пристрасност због блокирања изградње пута дуж тампон зоне, тврдећи да су кипарским Грцима у прошлости дозвољавани слични пројекти. С друге стране, Вајар је изразио задовољство одлукама Савета безбедности УН, сматрајући да је очување statusa quo у тампон зони кључно за одржавање мира
Унутрашња политичка динамика на Кипру
Унутрашња политичка сцена на Кипру такође показује трендове који могу утицати на будућност острва. Десничарска партија ЕЛАМ, која се залаже за уједињење са Грчком, бележи растућу подршку међу кипарским Грцима. Иако је ова странка у Турској означена као терористичка организација, њен утицај међу кипарским Грцима расте, што може додатно компликовати политичку динамику и преговоре о будућности Кипра
Кипарско питање остаје дубоко укорењени проблем у односима између Грчке и Турске. Иако постоје покушаји дијалога и међународних иницијатива, дубоке политичке, етничке и територијалне поделе отежавају постизање одрживог решења. Будућност Кипра зависиће од спремности свих страна да превазиђу историјске несугласице и пронађу заједнички језик у интересу трајног мира и стабилности у региону.
