Научници су открили да чак и неколико сати изложености загађењу ваздуха смањује фокус, отежава читање емоција и слаби селективну пажњу. Ова когнитивна оштећења могу утицати на свакодневни живот и продуктивност, изазивајући забринутост због дугорочних последица.
Краткорочно загађење ваздуха утиче на пажњу и понашање
Нова студија открива да краткотрајна изложеност честицама загађења (PM) може смањити способност особе да се концентрише и интерпретира емоције, потенцијално отежавајући свакодневне задатке – попут куповине намирница.
Научници су утврдили да чак и краткотрајна изложеност високим нивоима PM може ослабити концентрацију, повећати ометеност и утицати на друштвено понашање.
Тестирање утицаја загађења на мозак
Како би истражили ове ефекте, истраживачи су изложили учеснике или загађеном ваздуху – генерисаном помоћу дима свеће – или чистом ваздуху. Затим су тестирали њихове когнитивне способности пре и четири сата након изложености, мерећи радну меморију, селективну пажњу, препознавање емоција, психомоторну брзину и одржавање пажње.
У резултатима објављеним данас (6. фебруара) у часопису Nature Communications, истраживачи са Универзитета у Бирмингему и Манчестеру откривају да су селективна пажња и препознавање емоција били негативно погођени загађењем ваздуха – без обзира на то да ли су испитаници дисали нормално или само на уста.
Упала – могући узрок когнитивних дефицита
Стручњаци сугеришу да би упала изазвана загађењем могла бити одговорна за ове дефиците, напомињући да су селективна пажња и препознавање емоција били погођени, док радна меморија није. Ово указује да су неке мождане функције отпорније на краткорочну изложеност загађењу.
Коаутор студије, др Томас Фахерти са Универзитета у Бирмингему, изјавио је: „Наша студија пружа убедљиве доказе да чак и краткотрајна изложеност честицама загађења може имати тренутне негативне ефекте на мождане функције кључне за свакодневне активности, попут одласка у набавку.“
Професор Франсис Поуп, такође са Универзитета у Бирмингему, додао је: „Лош квалитет ваздуха подрива интелектуални развој и продуктивност радника, са значајним друштвеним и економским последицама у високо-технолошком свету који се ослања на когнитивну изврсност.
Смањена продуктивност утиче на економски раст, додатно наглашавајући хитну потребу за строжим регулацијама квалитета ваздуха и мерама јавног здравља како би се сузбили штетни ефекти загађења на мождане функције, посебно у високо загађеним урбаним срединама.“
Зашто су когнитивне способности кључне за свакодневни живот
Когнитивне функције обухватају широк спектар менталних процеса који су кључни за свакодневне задатке. На пример, селективна пажња помаже у доношењу одлука и усмерењу на циљеве – попут фокусирања на производе са листе док купујете намирнице, игноришући остале артикле и одолевајући импулсивним куповинама.
Радна меморија служи као привремени простор за држање и манипулацију информацијама, што је кључно за задатке који захтевају истовремену обраду и складиштење података – попут планирања распореда или вођења више разговора одједном.
Социо-емоционална когниција, која укључује препознавање и тумачење емоција код себе и других, помаже у усмеравању друштвено прихватљивог понашања. Иако су ове когнитивне вештине одвојене, оне заједно омогућавају успешно обављање задатака како на послу, тако и у другим аспектима живота.
Дугорочне последице за рањиве популације
Студија истиче потребу за даљим истраживањима како би се разумеле путање кроз које загађење ваздуха утиче на когнитивне функције, као и дугорочни ефекти, посебно код рањивих популација попут деце и старијих особа.
Коаутор студије, професор Гордон МекФиганс са Универзитета у Манчестеру, нагласио је:
„Ова студија показује важност разумевања утицаја загађења ваздуха на когнитивне функције и потребу за истраживањем различитих извора загађења на здравље мозга, посебно код старијих особа.“
Студија је прва која је експериментално манипулисала начинима удисања PM честица, пружајући драгоцене увиде у то како различити путеви уноса загађеног ваздуха утичу на когнитивне функције. Истраживачи наглашавају потребу за даљим испитивањем дугорочних последица и потенцијалних заштитних мера.
Глобална здравствена криза: Загађење ваздуха и смртност
На глобалном нивоу, загађење ваздуха представља водећи еколошки фактор ризика по људско здравље, повећавајући превремену смртност. Штетни ефекти лошег квалитета ваздуха на кардиоваскуларни и респираторни систем су добро познати, а повезани су и са неуродегенеративним болестима попут: мултипла склерозе, Алцхајмерове и Паркинсонове болести.
PM2.5 су загађујуће честице које највише утичу на људско здравље, а процењује се да је само 2015. године 4,2 милиона смртних случајева било повезано с њима. Светска здравствена организација (WHO) препоручује да 24-часовни и годишњи лимити концентрације PM2.5 буду испод 15 μg/m³ и 5 μg/m³, респективно.
