Агрономи Ведрана и Марко Недељков, млади брачни пар из Каћа надомак Новог Сада, први су започели да промовишу мини лубеницу коју су назвали ,,Слатка мала из Каћа“ и брендирали су је под тим именом. Њих је пољопривреда отхранила и зато им је било природно, кад су се заволели, да наставе да производе. Осим мини лубенице, они гаје и батат – слатки кромпир који може да буде наранџаст, љубичаст, али и других боја.
Ведрана и Марко су 2018. године почели да се баве производњом мини лубеница и батата, пошто су истражили тржиште и видели да их нема у понуди. Своје производе су представили на Пољопривредном сајму у Новом Саду, највећој и најпопуларнијој манифестацији те врсте у Србији.
Брачни пар је наследио воћарску производњу од Марковог деде, Јоце, али то је био стари сортимент и заостао систем производње. Требало им је много улагања да то доведу на неки ниво.
Мини лубеница „Слатка мала из Каћа“
,,Ми смо први који смо почели да промовишемо мини лубеницу – величине два до два и по килограма. Има изузетно танку кору. Веома је хрскава и црвена. Висок јој је садржај шећера, а укус је избалансиран и пун. Има веома мало отпада зато што је танка кора и садржи микро семенке које не осетите док једете лубеницу“, објашњава за BIZLife Ведрана Недељков.
Према њеним речима, веома се лепо уклапа у данашњи начин живота – стаје у сваки фрижидер цела, што је значајно. Ако сте је данас купили и не стигнете да је поједете, два дана можете да је држите у фрижидеру затворену. Она ће бити савршена када је извадите.
Практична и укусна
То је сигурно није случај са кришком или великом лубеницом. Свако може лако да понесе два килограма на десети спрат. Веома је практично и укусно решење, додаје Ведрана.
Ведрана и Марко, који воде газдинство ,,Недељков“, прве две године су сву њихову производњу продавали на мало на београдским и новосадским пијацама.
,,Организовали смо продавце и снабдевали смо тезге. На свакој тезги смо сецкали лубеницу, нудили и причали о томе какве су њене караткеристике. Временом све више људи се окретало куповини и конзумацији ове лубенице“, наводи Ведрана.
Њихова циљна група што се тиче мини лубенице јесу мале породице и велики градови. Међутим, и велике породице, које броје шест или седам чланова, дођу и купе по шест, седам лубеница.
,,Сад се већ потпуно усталио тај тренд“, истиче она.
,,Слатка мала из Каћа“ као бренд
Постоје и друге произвођачи мини лубеница и зато су они своју на почетку брендирали – ,,Слатка мала из Каћа“. Свака њихова лубеница има ту налепницу, тј. жиг који гарантује квалитет и технологију производње. Иза бренда ,,Слатка мала из Каћа“ не стоји никакав хибрид или варијетет, већ њихова технологија и принципи у производњи.
,,Један од њих је да дозволимо да сваки плод испуни пун потенцијал. Доказали смо да то може да се постигне само на мањим површинама, где је много боља контрола бербе. Ми беремо сваки трећи, четврти дан. То је много више сати и људства да бисмо добили премијум и константан квалитет“, открива Ведрана.
Потражња је временом расла, као и производња мини лубенице. Међутим, они не могу и не желе да имају огромне површине које не могу добро да исконтролишу, па су одлучили да поделе посао са пријатељима, познаницима и другим малим произвођачима који имају своју земљу. И они сада производе ,,Слатку малу из Каћа“, а Ведрана и Марко их пласирају са њиховим мини лубеницама.
,,Тиме смо добили конкурентне количине које нам требају за маркете, а нисмо угрозили квалитет“, закључује она.
Батат – слатки кромпир
Када је реч о батату који породица Недељков такође производи, он је за њих био посебан изазов јер је тропска биљка, а познато је да код нас није заступљена таква клима.
,,Реч је вишегодишњој тропској биљци која подсећа на кромпир. Користи се у кухињи као и кромпир. Може да буде наранџаст, љубичаст, различитих боја. Постоји више од 500 сорти батата.
Ми смо из године у годину испробавали производњу, радили смо различите огледе и покушавали да стране студије применимо код нас“, наглашава Ведрана за BIZLife.
Пошто је батат поврће у земљи, требало им је земљиште које је песковито, растресито и фине структуре и добро водопропусно.Они су изабрали перцеле које су ближе Дунаву, где је песковито, захтева наводњавање и мало ђубрења.
,,У нашој производњу користимо органско ђубриво – стајњак, алге, хумусне киселине и друге врсте биолошког ђубрива. Бавимо се контролисаном, односно интегралном производњом“, каже Ведрана за BIZLife.
Производња без пестицида
Ове године планирају да у производњу уведу стандард без остатака пестицида. Реч је о стандарду којим се доказује на који начин производе већ годинама. Он даје оквире и смернице како треба да се производи и шта да се користи да би се на крају добио производ који у себи нема остатака пестицида.
,,За наше купце је то веома значајно зато што ћемо тако добити конкурентнију цену производа, који је здравствено потпуно безбедан у рангу производа из органске производње“, открива Недељков.
Такође у 2024. уводе и стандард Global G.А.P. који даје неке оквире производње, ограничења, правила и смернице како поступати са пестицидима, са посебним освртом на одрживост, рециклажу и очување земљишта и животне средине.
Од ове године планирају и да покушају да извозе своје производе.
,,Он је неопходан ако желимо да продамо наше производе било где ван Србије. Ми повећавамо приносе по јединици површине, напредујемо у том смислу, али још увек нисмо дошли до приноса који остварују неке друге земље. Ипак имамо ограничења попут климе и земљишта, закључује Ведрана за BIZLife.
