На друштвеним мрежама људи пласирају приче о својим успешним каријерама, путовањима, изгледу, „врхунским” проводима и поређење с тим може пољуљати поштовање према себи. Није здраво да мало вреднујемо сопствена настојања, мишљења и идеје
На друштвеним мрежама људи пласирају приче о својим успешним каријерама, путовањима, изгледу, „врхунским” проводима и поређење с тим може пољуљати поштовање према себи. Није здраво да мало вреднујемо сопствена настојања, мишљења и идеје Какво мишљење имамо о себи? Да ли нам је важно шта други мисле о нама? Да ли вреднујемо сами себе?
Рецимо, као млади желимо да будемо успешни ђаци и добри другари, да будемо популарни, а можда и не желимо да се превише оптерећујемо околином и желимо да живимо неко време у „свом свету”.
С годинама долазе веће амбиције, образовање и успех у послу, љубав, породица, путовања, зарада, забава, утицај на друштво, све што нам падне на памет као добра идеја. Онда када смо нешто смислено замислили, требало би да се потрудимо да то и остваримо. Ако у томе успемо, имаћемо више поштовања према самом себи. Уколико не будемо успешни, можемо да се обесхрабримо, али још важније, можемо покушати да нешто радимо другачије или да себи поставимо нове циљеве.
Поређење с другима
Самопоштовање је вредновање нас самих. Здраво је ако мислимо добро о себи и видимо да заслужујемо поштовање других, а нездраво је када мало вреднујемо сопствена настојања, мишљења и идеје. Неретко се од нечега одустаје, сматрајући да нисте вредни тога, а да нисте чак ни покушали.
Изградња самопоштовања одвија се од раног доба, када почињемо да доживљавамо себе, иако се тога не сећамо. Када смо млади, на наше самопоштовање утиче много тога: изглед, прихваћеност у групи вршњака, успех у школи или спорту, љубавни доживљај или неки неуспех. Са сазревањем неке од ових ствари могу и даље бити присутне, али се јављају и нове: да ли добро живимо, да ли смо нашли добар посао или завршили факултет, путовали или упознали нове људе.
У суштини ми се угледамо на нашу референтну групу, односно на људе који имају непосредан утицај на нас. То су они који нас окружују, с којима проводимо време, ужа и шира породица, вршњачка група, колеге и колегинице на послу или спортском друштву. Хтели или не хтели, ми се с њима поредимо.
Некоме прија да његови пријатељи буду успешни, успешнији од њега самог, што је подстичуће, а има и оних који желе да буду најбољи, јер једино на тај начин одржавају високо самопоштовање.
И друштвено-политичке околности утичу на наше самопоштовање. У рестриктивним друштвима не можемо испунити своје амбиције. Некада то захтева неетичке потезе за које, на срећу, већина људи није спремна. Зато и постоје миграције ка неком другом месту где се може наћи срећа. Грађански активизам ствара осећај да радимо нешто корисно. То пружа могућност да се остваримо, под условом да не паднемо у замку да ће нам све бити потаман ако се промене друштвене околности.
И виртуелна стварност утиче на нас. Не само млади, већ и старији све више времена проводе на интернету, нарочито на друштвеним мрежама. Све је то непресушан извор информација, учења, контаката и забаве било које врсте, ако то користимо наменски и контролисано.
Последице могу бити, поред наведених користи, свесно и несвесно поређење нашег живота са садржајем који други људи пласирају о себи, својим успешним каријерама, путовањима, изгледу, скупој гардероби, колима, кућама и „врхунским” проводима.
Што смо више изложени том садржају већа је вероватноћа да тим људима почињемо да завидимо, што се негативно одражава на наше самопоштовање, јер већина нас не води такав живот. Некада су нам лепе садржаје продавали часописи и телевизија, а сада интернет. Виртуелна стварност је пажљиво испланирана да остави велики утисак у једној фотографији или кратком видеу, као и сваки други пропагандни програм. Све је то један добро осмишљен бизнис у области забаве и самопромоције, и тога морамо бити свесни, да се не би одразило на наше самопоштовање.
Да ли се довољно трудимо
Сви наведени фактори утичу на наше самопоштовање, неки више, а неки мање. На срећу, могућност контроле или самоконтроле је у нашим рукама. С ким ћемо се поредити или се нећемо уопште поредити, да ли ћемо постати мизантропи или сматрати да нам судбина није наклоњена, зависи у највећој мери од нас самих. Интернет, друштвене мреже и виртуелну стварност требало би да искористимо за нашу добробит и забаву, умерено као и све друго што свакодневно конзумирамо.
Самопоштовање се гради планираним активностима у односу на жеље које смо замислили. Без труда неће бити ни резултата, успех и неуспех ће се смењивати, и увек ће неки људи деловати успешније од нас, а неки други не. На крају сваког дана или недеље можемо себи да поставимо једноставно питање: Да ли смо се довољно потрудили да остваримо то што желимо? Ако јесмо, самопоштовање ће расти, упркос повременим неуспесима.
