Годину дана након егзодуса, избеглице из Нагорно-Карабаха покушавају да изграде нови живот у Јерменији. Упркос државној помоћи, суочавају се с многим потешкоћама и неизвесном будућношћу.
Пре нешто више од годину дана, више од 100.000 људи било је присиљено да побегне из Нагорно-Карабаха. Јерменија и Азербејџан водили су неколико ратова због тог региона. Нагорно-Карабах је био већином насељен етничким Јерменима, али према међународном праву то подручје припада Азербејџану.
У септембру 2023. године Азербејџан је, након дводневне војне операције, преузео потпуну контролу над тим подручјем. Република Нагорно-Карабах била је до тада де факто држава, али међународно непризната. Након азербејџанске офанзиве престала је да постоји. То је довело до највећег таласа избеглица у том региону од 1990-их. Људи из Нагорно-Карабаха сада морају да изграде нови живот у Јерменији. Новинар Дојче веле разговарао је с некима од њих.
Јерменска култура добродошлице
Азат Адамјан, власник некад популарног бара „Бардак“ у Нагорно-Карабаху, напустио је регион прошлог септембра заједно с десетинама хиљада сународника. Тај 34-годишњак из Степанакерта, некадашње престонице самозване републике, у почетку није планирао да остане у Арменији, већ је хтео да емигрира у неку другу земљу. Али, променио је мишљење. „Мислио сам да нас овде нико не жели, али показало се да није тако. Има много људи који су спремни да помогну“, каже Адамјан, који са својом седмочланом породицом сада живи у јерменском главном граду Јеревану.
Само два месеца након присилног пресељења, Адамјан је поново отворио свој бар „Бардак“, али овога пута у Јеревану. „Локал је сада десет пута већи од претходног у Нагорно-Карабаху“, каже.
Први гости су углавном били људи из Јеревана, каже Адамјан. „Наши сународници били су дубоко депресивни. Али, поступно се опорављају и почињу да долазе у наш бар.“ Данас отприлике половину његових гостију чине бивши становници Нагорно-Карабаха.
Подршка за станарину и режије
Животни услови избеглица често су предмет политичких расправа у Арменији. Према подацима националне безбедносне службе, око 24.000 избеглица из Нагорно-Карабаха напустило је Јерменију у року од годину дана. Али, потом се отприлике половина њих вратила у Арменију, док је друга половина остала у иностранству.
У Јерменији се многи суочавају с проблемима као што су недостатак посла, али пронаћи повољан смештај. Због тога јерменска влада до краја 2024. године нуди финансијску помоћ, укључујући и субвенцију од отприлике 125 евра за покривање трошкова изнајмљивања стана и за режије. „То ми помаже да покријем трошкове стана од отприлике 450 евра месечно“, каже Адамјан. Ипак, он наглашава да мора сам да заради за живот.
Према информацијама јерменских власти, око 23.000 људи из Нагорно-Карабаха већ има сталне уговоре о раду.
Тешко до посла у струци
Нанар Погосјан, 33-годишња правница, радила је 12 година у правосуђу Нагорно-Карабаха. Каже да своју будућност види „искључиво у Јерменији“. „Већ сам добила јерменско држављанство, јер ми је важно да овде живим и радим. Не размишљам о емиграцији, јер сам овде ближе свом бившем дому“, наглашава Погосјан.
Та правница, која је сву своју имовину оставила у Нагорно-Карабаху, нада се „бољем животу“, иако се свакодневно суочава с проблемима. „Моја мајка је учитељица с дугогодишњим искуством, али данас продаје домаће слаткише и колаче, а однедавно ради и као васпитачица у вртићу.“ Њен брат, такође правник, ради као таксиста.
„Ангажована сам у неколико добротворних иницијатива и тако покушавам да помогнем људима, па и мојим сународницима“, каже Погосјан. Истиче да јој пријатељи у Јерменији пружају велику подршку.
Великодушан програм стамбене изградње…
Јерменија има око три милиона становника, а с новопридошлима из Нагорно-Карабаха та бројка се повећала за око 100.000. Влада жели да спречи њихову емиграцију, па је у мају покренула програм за подстицање стамбене изградње.
Породице из Нагорно-Карабаха, које сада имају јерменско држављанство, могу да добију до 11.600 евра по члану породице за куповину или изградњу стамбеног простора. Ако породица дуже време не борави у Јерменији, подршка може да буде укинута.
…који помаже само неколицини људи
Међутим, тај програм није наишао на велики оџив. До септембра је поднето 916 захтева, од којих је само 30 одобрено. Главни разлог одбијања: нису сви чланови породице постали јерменски држављани. Тренутно постоји само неколико хиљада захтева за држављанство, а поступак тече споро.
Дијана Гарибјан, 42-годишња избеглица, једна је од ретких која размишља о подношењу захтева за јерменско држављанство како би искористила програм стамбене изградње. За њу је емоционално тешко да се одрекне свог некадашњег држављанства из Нагорно-Карабаха. „На крају ћу морати да донесем одлуку“, каже Гарибјан за DW. Она живи са својом деветочланом породицом у граду Масис, око 14 километара јужно од Јеревана.
Политички аналитичар Тигран Григорјан, пореклом из Нагорно-Карабаха, сматра да програм стамбене изградње јерменске владе не привлачи много људи јер користи само онима који имају стабилне приходе, односно онима који су запослени и платежно способни. „Куповина некретнине у централним регионима земље, због високих цена готово је немогућа за већину, а у пограничним подручјима људи не желе да живе јер тамо нема посла“, објашњава Григорјан за DW.
Он каже да избеглице углавном одлазе у Јереван и околину, јер је ту најважније тржиште рада у земљи. „У Јеревану, на пример, можете да зарађујете као таксиста, док је то у удаљеним подручјима веома тешко“, каже политички аналитичар.