Златни аварски појас, један од најважнијих и највреднијих археолошких налаза у Србији, не само да носи изузетну културну и историјску вредност, већ и представља врхунски пример мајсторске израде из периода 6. века.
Осим што је то један од ретких преосталих предмета аварске културе, појас је и фасцинантан пример техничке софистицираности тог доба.
Порекло и значење појаса
Појас је део аварског блага које је повезано с аварским каганатом, најпознатијим народом у периоду сеобе народа. Овај појас је вероватно био симбол моћи и високог статуса, јер је носио велики значај у аварској и шире европској аристократији.
Његова величина и богатство украса показују да је био израђен за особу од великог значаја, највероватније за самог аварског кагана Бајана, који је владао у време великих војних и политичких сукоба.
Израда појаса је одрађена с невероватним умећем
Појас је украшен са 11 златних копчи, које садрже драгоцено камење, попут дијаманата, аметиста и смарагда. Технике које су коришћене, као што су ливење, филигран, гранулација и ровање, представљају мајсторски рад византијских металца.
Сама техника израде показује високу стопу развијености металуршких вештина у то време, али, како се сматра, појас није израдила аварска, већ византијска радионица.
Појас је пронађен 1992. године у селу Дивош
Појас је пронађен 1992. године у близини Сремске Митровице, у селу Дивош, на дубини од 2 метра, заједно са другим археолошким предметима. С обзиром на његову изузетност, претпоставља се да је појас део гроба високо рангиране особе, вероватно из аварског племства.
Занимљиво је да су га нашли Славко и Богдан Козак, двојица археолога аматера, који су се, упркос покушају да га продају, захваљујући брзој интервенцији полиције, постарали да предмет не заврши у страној колекцији.
Појас као културно благо
Златни аварски појас представља не само вредност у материјалном смислу, већ и богатство историје, културе и веза између аварске, византијске и словенске традиције. Изузетна израда и симболика коју носи, чине га непроцењивим уметничким делом које говори о високом нивоу културе тог времена.
Такође, појас је један од ретких материјалних доказа о постојању аварске цивилизације, чији трагови нису често сачувани у писаним изворима.
Наставак излагања и истраживања
Данас, оригинални златни појас чувају у трезору Сремске Митровице, док се у Музеју Срема може видети његов холограмски приказ, који омогућава посетитељима да се диве његовој лепоти без директног приступа оригиналу. Због посебне вредности, појас је 2002. године враћен у Митровицу након што је био конзервиран у Народном музеју.
Такође, израђене су две копије које ће бити постављене у различите музеје, чиме се омогућава јавности да буде у контакту са овом непроцењивом културном баштином.
