Турским хатишерифима из 1830. и 1833. године Србија је добила аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе.
Развој Крагујевца као културног и административног центра Србије
Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време био престоница обновљене Србије, у којем је кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-сербска типографија, Новине сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833), Књажеско-сербски театар (1835), Књажеско-сербска банда, коју оснива Јозеф Шлезингер, Лицеум Књажества Сербског (1838), музеј, библиотека, прва галерија, Суд крагујевачки (1820), болница, прва апотека. То је условило долазак учених Срба из Војводине, који ће у Крагујевцу започети пионирски рад на културно-просветном пољу.
Почетци позоришта у Крагујевцу
У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. На позив кнеза Милоша, у јесен 1834. године у Крагујевац долази Јоаким Вујић, као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора театра са задатком да организује рад позоришта.
Књажевско-сербски театар: Први позоришни ансамбл и репертоар
Књажевско-сербски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, осим Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци Гимназије.
Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине, од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер.
Позориште у Крагујевцу током Првог светског рата
У току Првог светског рата, на импровизованим позорницама у војничким логорима у избеглиштву у којима учествују и глумци из Крагујевца, као и у граду, организовањем представа са патриотским текстовима подизан је морал војника и народа.
Обнова позоришта у Крагујевцу: Народно позориште 1935. године
На иницијативу Бранислава Нушића и поклоника позоришне уметности, у Крагујевцу се 1935. године оснива Народно позориште – прво професионално позориште после стогодишње паузе.
Због материјалних тешкоћа, позориште је радило само једну сезону када је одлуком Бановинске управе у Новом Саду прерасло у Позориште Дунавске бановине. Ово позориште званично покрива територију Крагујевца све до почетка Другог светског рата.
Театар „Јоаким Вујић“: Модернизација и међународна сарадња
У време интензивног развоја самоуправљања, Крагујевачко позориште, које од 1965. године носи назив Позориште „Јоаким Вујић“, а од 1970. Театар, у погледу репертоара и сценској реализацији дела остварује врхунска достигнућа.
Пожар почетком 1969. године је за краће време онемогућио рад у самом позоришту, али се наступање интензивира на сталним сценама у другим местима, турнејама и разменама са позориштима у земљи и иностранству.
Додела награда и признања: Статуета „Јоаким Вујић“
На Дан театра, сваког 15. фебруара, еминентним српским писцима, глумцима, редитељима, сценографима и композиторима најстарије српско позориште уручује статуету „Јоаким Вујић“ (додељује се за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији) и прстен са ликом Јоакима Вујића (додељује се за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству).
