Пре тачно 50 година филм „Ајкула“ постао је велики глобални културни производ који је приказао морског пса као злонамерног убицу, некога ко вреба из морских дубина како би лишио живота невине људе.
Стивен Спилберг касније је признао како му је жао што се због његовог филма убијају ове животиње.
Страх од напада ајкуле постојао је и пре овог филма, али је управо он тај страх визуелно и емоционално учинио изузетно моћним.
Филм „Ајкула“ је толико моћан да и пола века касније, његово наслеђе и даље обликује начин на који доживљавамо морско плаветнило, купање и све веће морске животиње које не видимо испод површине, истиче.
„Сваки сусрет с ајкулом постаје медијски или лични повод за драматичну причу у којој се поентира на страху, често потпуно занемарујући контекст. Занимљиво је што је главни ‘негативац“ у филму велика ајкула, али како би плакат био привлачнији, дизајнер је искористио главу макоа, врсте која је готово безопасна“, сматрају синеасти.
Тог лета 1975. људи су масовно почели да се плаше уласка у море.
Помисао на леђно пераје које сече површину ледила је крв чак и када је вода била топла, а купачи су се обазриво освртали око себе, страхујући да би велики оштри зуби сваког часа могли да им одгризу доњу половину тела. Све су то видели у овом филму.
И музика је учинила своје – две ноте биле су довољне за ефекат „јежења“. За тај сегмент „крив је“ легендарни композитор Џон Вилијамс (аутор тема за „Супермена“, „Индијану Џонса“, „Шиндлерову листу“, „Ратове звезда“, „Е.Т. ванземаљца“, „Спашавање редова Рајана“…).
Исконски страх од невидљивог, од оног што се крије у тамним дубинама, и даље непознатим и неистраженим, као да је ођедном испливао из свих.
„Ајкула“ је постала први летњи блокбастер и стандард који су многи покушавали да следе.
Свом филмском оцу донела је статус „краљ блокбастера“ и, ево, већ пола века Стивен Спилберг с поносом носи ту титулу. Наставио је да биоскопима испоручује дела високе продукције која су обликовала популарну кутлуру, успут доказујући своју свестраност, креативност и флексибилност бављењем разноликим темама, од научне фантастике до политике.
Хорор прича о убици из дубина овојила је три „Оскара“ и зарадила преко 100 милиона долара, оборивши све рекорде на америчком тлу. Славни редитељ постао је један од најмлађих мултимилионера, добио је и велики степен аутономије у бирању следећих пројеката, али је касније изјавио да жали што је снимио ово остварење, јер сматра да је допринело паду популације ајкула.
