Према дефиницији ММФ-а, међународне резервне валуте (reserve currency) су валуте које се користе за међународна плаћања и које се широко тргују на глобалним девизним тржиштима, представљајући више од 80 одсто од укупних девизних трансакција на глобалном нивоу. Ова популарност може се приписати валутама које емитују поуздане државе, које могу трговати с готово сваком другом државом. Такве валуте су амерички долар, евро, канадски долар, аустралијски долар, британска фунта, швајцарски франак, јапански јен и новије кинески јуан.
У Бретон Вудсу је 1944. године договорено да ће амерички долар бити главна светска резервна валута. Америка, као највећа сила, успела је тада да протури свој предлог и да долар постане главна резервна валута, која је на том пиједесталу остала до данашњих дана.
Тада је успостављен тзв. бретонвудски монетарни систем, који је служио за одређивање вредности националних валута. До краја шездесетих година прошлог века, САД нису имале довољно злата да подрже долар у оптицају ван земље, што је створило страхове да ће америчке златне резерве пресушити. Након неуспелог покушаја да спасе систем, тадашњи председник САД Ричард Никсон суспендовао је конвертибилност долара у злато 1971, окончавајући бретонвудски систем фиксних девизних курсева.
Од суспензије конвертибилности папирне америчке валуте у племенити метал, амерички долар је де факто „фиат новац”. Фиат новац (или фиат валута) је новац који покриће своје вредности нема ни у каквом конкретном добру попут злата или сребра, већ му вредност даје гаранција институције која га издаје. То значи да фиат новац нема никакву употребну вредност, осим вредности папира на којем је одштампан или метала који су коришћени за ковање кованица. Поједностављено речено, фиат новац „вреди зато што централна банка и држава кажу да вреди”. Све данашње светске валуте спадају у фиат новац.
Деценијама је амерички долар уживао ненадмашну доминацију као водећа светска резервна валута и поред краха бретонвудског монетарног система, када је укинуто покриће долара у злату. Због свог статуса најшире коришћене валуте за конверзију и употребе као референтне вредности на девизном тржишту, скоро све централне банке широм света држе доларе.
После слома релативно стабилног бретонвудског система, који је имао утврђена „правила понашања” и механизме функционисања, свет се нашао у перманентној валутној и финансијској кризи мањег и већег интензитета. Прекомпозиција светског монетарног поретка нарочито је присутна последњих година и са избијањем рата у Украјини, када у процесу дедоларизације долази до постепеног смањења значаја америчког долара као једине главне светске резервне валуте.
Земље БРИКС-а имају мноштво разлога да успоставе нову валуту, укључујући недавне глобалне финансијске изазове и агресивну спољну политику САД. Међутим, увођење БРИКС валуте захтевало би вишегодишње припреме, оснивање нове централне банке и споразум између хетерогених земаља блока о постепеном укидању сопствених суверених валута. Иако није сигурно да ли ће и када до стварања резервне валуте БРИКС-а доћи, њена појава вероватно би имала значајне импликације на глобалну економију и потенцијално би довела у питање, односно смањила доминацију америчког долара као примарне валуте.
Једног дана „банка новог доба” могао би да буде биткоин, јер се у суштини заснива на Кејнсовој идеји о децентрализованом стварању новчане масе (или валуте) коју не контролише ниједна земља на свету. Али пошто биткоин тренутно чини само око 0,2 одсто светске трговине која се обавља преко интернета, његов пут до позиције светске резервне валуте прилично је дуг и неизвестан.
Долар је резервна валута многих земаља и најчешће се користи у међународној трговини и међународним трансакцијама. Многе земље управљају својим девизним курсевима дозвољавајући им да флуктуирају у одређеном распону или везујући своје валуте за другу валуту, као што је долар. Поред тога што је главна светска резервна валута, долар је кључно средство размене у трговини главним робама.
Због тога, САД имају одређене предности, као што су лакше позајмљивање новца у иностранству и наметање финансијских санкција. На долар се односи 43 одсто свих плаћања у СВИФТ систему, долар се користи у девет од десет девизних трансакција и у скоро половини светске робне трговине, а америчка валута чини данас 59 одсто укупних девизних резерви централних банака, што је за око десет одсто мање него пре десетак година. У међувремену, удео евра остаје испод једне петине. Иако САД чине четвртину глобалног БДП-а, 54 одсто светског извоза деноминовано је у доларима у 2023. Око 60 одсто свих банкарских депозита је у доларима, док је скоро 70 одсто међународних обвезница котирано у америчкој валути.
Та позиција омогућава Америци да финансира буџетски дефицит од готово две хиљаде милијарди долара, кроз продају трезорских записа страним инвеститорима. Улога америчког долара као главне светске резервне валуте и даље је неупитна, али растућа геополитичка конкуренција убрзава померања ка вишевалутном поретку. Долар би тако задржао водећу улогу, али уз значајнију конкуренцију евра, јуана и других валута.
Постоји могућност да ће се доминација долара завршити. Наиме, многе земље у развоју покушавају да тргују без коришћења долара у процесу дедоларизације. Ово је постало очигледно након руске операције у Украјини и пандемије вируса корона.
Централна улога долара у глобалном платном систему повећала је моћ америчких финансијских санкција. То значи да скоро свака трансакција у доларима широм света може бити предмет америчких санкција. Ова могућност је такође коришћена за санкционисање Русије због рата у Украјини. Међутим, агресивна употреба санкција могла би да угрози хегемонију долара, а пад америчког удела у глобалној економији и раст других валута умањио је америчку предност.
Како је амерички долар доминирао глобалним финансијским системом тако дуго? Кенет Рогоф, професор економије са Харварда, покушава да одговори на ово питање у најновијој књизи „Наш долар, ваш проблем”. Рогоф упоређује перформансе долара после Другог светског рата с другим главним валутама. Док совјетска рубља никада није била озбиљан конкурент долару, јапански јен је у једном тренутку био. Рогоф тврди да је подједнако вероватно да ће долар победити и новије ривале. Евро, друга водећа резервна валута на свету, углавном се користи за трговину између европских земаља. Кина се у међувремену суочава с многим препрекама у свом покушају да оспори надмоћ долара помоћу јуана. Долар остаје централан за глобалну економију, упркос потрази за алтернативама и недавном успону криптовалута и дигиталних валута централних банака. Дигитални долар лако би засенио друге дигиталне валуте због статуса долара као водеће валуте, у комбинацији с технолошким лидерством САД, тврди овај аутор. Књига „Наш долар, ваш проблем” је водич за креаторе политике који се сналазе у тренутним глобалним финансијским изазовима. Пружа нијансирано испитивање геополитичких и економских импликација у свету усмереном на долар и даје допринос новијој литератури о доминацији ове валуте.
Супремација долара, како је Валери Жискар д’Естен, тадашњи француски министар финансија, приметио шездесетих година 20. века, даје му прекомерну привилегију. Француски политичари су веровали да глобална потражња за доларима обезбеђује јефтино финансирање америчких инвестиција у иностранству. Под овим се мисли на способност САД да продају државни дуг по нижим каматним стопама и деценијама имају велике дефиците текућег рачуна, а да притом не угрозе своју међународну инвестициону позицију. Временом је америчка трговина имала одрживи дефицит, делимично подржан глобалном потражњом за доларима. Ова потражња је такође значила да Америка може да продаје своје акције по нижим ценама. Потражња за њима значила је да није морала да плаћа високе каматне стопе да би привукла купце и помогла јој је да смањи трошкове свог значајног спољног дуга. Али неиспуњавање обавеза које долазе с овом привилегијом могло би да поткопа доминацију долара.
Иако вредност долара пада, аналитичари не верују да је у непосредној опасности да изгуби свој глобални статус, јер „тренутно не постоји озбиљна алтернатива долару”. Међутим, све више глобалних инвеститора преиспитује своју изложеност америчкој валути и настоји да диверзификује своје портфолије. Значи, улагачи широм света ревидирају свој однос према долару, некадашњој сигурној луци глобалних финансија. Велики институционални инвеститори – од пензионих фондова до централних банака – све више изражавају намеру да смање присуство долара и америчке имовине, постављајући питање да ли долар још пружа исту заштиту од тржишних турбуленција као некада.
Треба, ипак, рећи да за разлику од злата које је отелотворење вредности, данашњи „папирни долари” немају суштинску вредност. Они могу да функционишу као светски новац, олакшавајући трговину, инвестиције, кредите и делујући као складиште вредности у мери у којој су подржани економском моћи америчке државе и њеног финансијског система.
