Процењује се да готово трећина хране произведене у свету не стигне до трпезе већ заврши на депонијама. С друге стране, готово милијарду људи живи испод границе сиромаштва. У Србији, према подацима УН за заштиту животне средине, годишње се баци 83 килограма хране по глави становника, што је 9 килограма више од светског просека.
Србија је и даље међу земљама у којима се највише баца храна. Остаци превише припремљене хране, покварене и са истеклим роком трајања најчешћи су разлози да она буде бачена. На нивоу Србије годишње чак 726.000 тона.
Да вишак хране заврши на тањиру, а не на сметлишту, већ три године настоји и удружење „Оброк за породицу“, које у Крушевцу помаже шездесетак социјално угрожених породица.
„Они имају потребе малтене свакодневно у виду намирница и то куваног оброка. Нажалост, не постоји одзив ни већих ни мањих трговинских ланаца да се храна не баца, посебно кувана храна и кувани оброци“, каже Жаклина Радоњић из удружења „Оброк за породицу“.
У „Банци хране“ Београд, која је уз помоћ тридесетак компанија прошле године обезбедила 900 тона хране за 250 хуманитарних организација и социјалних установа широм земље, верују да би уз увођење фискалних олакшица и донатора било више.
„За 160 милиона динара на годишњем нивоу те донације би се повећале у случају укидања ПДВ-а, с обзиром на то да је компнијама некада једноставније, услед те отежавајуће околности, да уништавају храну него да је донирају. Имајући у виду да је већ 20 земаља ЕУ укинуло ПДВ, надамо се да ћемо и ми после деценију покушаја да се ова олакшица уведе достићи тај циљ“, каже Катарина Жигић Благојевић из „Банка хране“ Београд.
Од пре две године корисници „Банке хране“ до донације долазе и путем дигиталне платформе „Тањир по тањир“.
„То је прва платформа за донацију хране у Србији. Она функционише тако што пријављених наших 270 продавница из целе Србије свакодневно ажурира количине воћа и поврћа које су на стању. Са друге стране, 123 организације широм Србије једним кликом могу да преузму донирану храну“, каже Милица Поповић, менаџер корпоративних комуникација из компаније „Делез Србија“.
Само током претходне године је на овај начин донирано око 600 тона.
Међу првим корисницима платформе у Крушевцу је Центар за особе са инвалидитетом.
„Воће и поврће које добијамо од ‘Банке хране’ користимо за реализацију радионица самопослуживања, у просеку два пута недељно. Оно што остане, пошаљемо нашим корисницима кући зато што је то њима врло значајно. Неки од наших корисника јесу лошијег материјалног стања, тако да је свака помоћ добродошла“, каже Маријана Анђелић, психолог из Центра ОСИ „Дуга“, Крушевац.
У борби против сиромаштва и глади свака донација хране је драгоцена, а смањење ове врсте отпада је важно и са еколошког аспекта, јер када заврши на депонији, доприноси загађењу и воде и ваздуха.
