Почетна » Економија » Како ће се потрошња у Немачкој одразити на тржиште обвезница?

Тржиште

Како ће се потрошња у Немачкој одразити на тржиште обвезница?

Повећана потрошња у Немачкој убрзано трансформише глобална тржишта обвезница. Очекује се да ће повећати скуп дугова са највишим рејтингом, сигурних уточишта и покренути Немачку у нову еру структурно виших приноса на државне обвезнице.

Странке које се надају да ће формирати следећу немачку владу договориле су се прошле недеље да створе инфраструктурни фонд од 500 милијарди евра (543 милијарде долара) и ревидирају правила задуживања.

Као одговор, немачко тржиште обвезница претрпело је највећу недељну распродају од 1990-их, гурајући приносе на 10-годишње обвезнице за више од 40 базних поена на око 2,9 одсто, пошто су инвеститори очекивали скок у продаји обвезница како би финансирали повећану потрошњу.

С обзиром на мање препреке, као што је обезбеђивање парламентарне подршке за усвајање реформи, многи сумњају да ће крајњи резултат бити трајна промена за немачке државне обвезнице, које су мерило еврозоне.

Неколико банака процењује да би приноси на 10-годишњи Бунд (обвезнице) сада могли да достигну три одсто, више од 20 базних поена изнад трговања у понедељак. Немачки 10-годишњи принос није одржао ниво изнад три одсто од глобалне финансијске кризе и владиног увођења „кочнице дуга” 2009. како би уравнотежила књиге. Пао је испод 0 одсто између 2019. и 2022. и завршио прошлу годину нешто изнад два одсто.

Али инвеститори се одједном суочавају са перспективом динамичније немачке привреде са већим растом и већим задуживањем.

„Када изненада добијемо овај фискални импулс из Немачке, промену парадигме, то чини да наши клијенти доводе у питање регион на потпуно другачији начин“, рекао је Кал Ел-Вахаб, шеф одељења за трговање линеарним стопама за ЕМЕА регион у Бенк оф Америци, који је приметио да су изгледи за европску економију током већег дела његове двадесетогодишње каријере били спори.

Ел-Вахаб је рекао да је прерано за велике структурне промене портфеља, али је досадашња трговинска активност показала да постоји уверење о причи о европском расту.

Планови Немачке и повећана европска потрошња за одбрану повећавају потенцијални раст БДП-а за 1,5 одсто у Немачкој и 0,8 одсто у зони евра до 2030. године, оцењује БНП Парибас.

У међувремену, Комерцбанк каже да би мере лако могле да доведу до више од 1 билион евра додатног дуга у наредних 10 година, што би значајно повећало понуду обвезница са највишим рејтингом које траже инвеститори широм света.

Све у свему, немачки ААА рејтинг има користи од њене високе фискалне флексибилности, саопштио је С&П Глобал Реитингс.

„Ово фискално буђење представља даљи притисак ка обиљу колатерала са далекосежним последицама по Бундс и њихово место на европском тржишту државних обвезница“, рекао је шеф стратегије каматних стопа Барклса Рохан Кана.

Кана је рекла да је немачко тржиште било „мучено оскудицом“ негативним нето емисијама обвезница седам од последњих 10 година, када се узму у обзир куповине централне банке.

Динамика промене цена у Немачкој је заталасала тржишта широм Европе и другде, јер ако глобални инвеститори у обвезнице могу да зараде скоро 3 одсто на немачком дугу, они ће очекивати веће приносе негде другде.

Трошкови задуживања Француске и Италије такође су прошле недеље скочили за отприлике 40 базних поена, што је лошија вест за њихове високо задужене владе.

Амерички трезорски запис је углавном кренуо својим путем јер су се борили са успоравањем раста у САД, али британски 10-годишњи приноси на хартије су порасли за скоро 20 базних поена до седмонедељних максимума, а јапански већ растући десетогодишњи принос дотакао је 16-годишњи максимум од 1,53 одсто.

„Јапанске државне обвезнице ће ефективно морати да се такмиче са Бундсима у приносу“, рекао је Алес Коутни, шеф међународних каматних стопа у Вангуарду.

„Сада видимо 2 одсто у десетогодишњим обвезницама Јапана као реалан циљ, јер ће одлив капитала из Европе бити значајно потресен овом променом немачке политике“.

Голдман Сакс процењује да би немачки приноси могли још више да порасту са плановима потрошње који имплицирају потенцијални распон од 3,0-3,75 одсто за приносе Бунда.

„Можда постоје одређени ризици одлива капитала из САД… јер би Бундови са већим приносом учинили да буду равноправни трезорским записима САД“, рекла је директорица Института за инвестиције Амунди Моника Дефенд.

Извор: Нова економија

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.