Неки ће у школе, а неки на улице. Вишемесечни протести и незадовољство просветних радника у Србији платама и укупним положајем још нису разјашњени. Пред почетак новог полугодишта 20. јануара није јасно хоће ли све основне и средње школе отворити врата ученицима и како ће се одвијати настава.
Иако су се репрезентативни просветни синдикати договорили са Владом Србије да се штрајк оконча, има и противника споразума који најављују једнодневну обуставу рада и протестни скуп за тај дан.
„Понуда владе није ни близу испуњења захтева просветних радника, нити постоје било какве гаранције да ће обећано бити и остварено“, каже Александар Винић, председник Синдиката образовања Чачак (СОЧ), за ББЦ на српском.
СОЧ је члан репрезентативне Уније синдиката просветних радника који је био против прихватања понуде Владе.
Незадовољни материјалним и друштвеним положајем, синдикати су почели протесте у септембру 2024. године и од тада су били на улицама, радили скраћено по 30 минута или прекидали наставу на један дан, док су преговори са државом западали из једног у други ћорсокак.
Њихови протести су се од новембра поклопили са вишенедељним студентским блокадама, покренутих због трагедије у Новом Саду 1. новембра када је у паду надстрешнице на недавно реконструисаној железничкој станици погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено.
Ко је шта договорио, а ко није
Синдикати су тражили да се почетна плата наставника и републички просек, који су разликовали за око 10.000 динара 2024, изједначе од почетка 2025, на шта је влада одговорила изменом прописа о обрачуну зараде, по којима ће, како тврди, захтев бити испуњен у октобру 2025.
Просечна бруто зарада за октобар 2024. године била је 136.173 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила 98.538 динара, подаци су Републичког завода за статистику.
Повећањем плате у октобру 2025, почетна плата наставника достићи ће очекивани републички просек, каже Срђан Словић, председник репрезентативног Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“, за ББЦ на српском.
Усвајање уредбе којом се омогућава повећање зарада у марту и октобру био је услов да школе у понедељак, 20. јануара почну нормално да раде, објашњава.
Он верује да „постоје незадовољни појединци, који су гласни, али који су у мањини“.
Шта је најављено за 20. јануар?
Независни синдикат просветних радника Србије најавио је да ће 20. јануара бити организован једнодневни штрајк уз протестно окупљање у Београду као вид подршке студентима.
Да није било студентских протеста, влада не би ни разговарала са просветним синдикатима, каже Душан Кокот, председник овог синдиката.
И овај синдикат, који није учествовао у преговорима, позвао је просветне раднике на протест у понедељак.
„Желимо да кажемо па нисмо сви на продају, да нећемо баш да се продамо за шаку зоби. Међу наших 6.000 чланова, више од 85 одсто изјаснило се за овај вид протеста“, каже Кокот.
Протест у понедељак биће и подршка студентским захтевима који су „корисни за друштво у целини“.
„Ако не можемо да подржимо студентске захтеве, као професори, интелектуалци, онда не знам шта бисмо подржали“, говори.
На протесту се не очекују чланова четири репрезентативна синдиката који су прихватили понуду владе.
Шта је тражено, а шта понуђено?
Један од кључних захтева синдикалних протеста био је да плата наставника почетника буде једнака републичком просеку зарада од 1. јануара 2025. Синдикати су истицали да се на ово влада обавезала ранијим потписаним протоколом.
После вишемесечних преговора и различитих предлога, држава је понудила да се изменом Уредбе о коефицијентима за обрачун плата запослених у јавним службама, увећа коефицијент зарада за пет одсто за март и још пет одсто у октобру 2025. године.
Председник Владе Србије Милош Вучевић најавио је и повећање плата од седам одсто у јануару 2026.
Паралелно теку и разговори око измена Колективног уговора којима би било додатно осигурано да плата просветних радника прати републички просек, наводе репрезентативни синдикати.
„Колективни уговор је системско решење којим би се држава обавезала да ако плата падне испод просека преговара и усклади зараду са републичким просеком“, каже Словић.
Ко је преговарао са владом?
Протесте и преговоре са Владом Србије водила су четири репрезентативна синдиката – Унија синдиката просветних радника Србије, Синдикат образовања Србије, Грански синдикат просветних радника Србије „Независност“ и Синдикат радника у просвети Србије.
Да би синдикат био репрезентативан, мора да испуни више услова, међу којима је и да има потребан број чланова – да окупља најмање 15 одсто запослених.
Репрезентативност омогућава синдикату да преговара о побољшању права запослених и колективном уговору.
Поред четири репрезентативна синдиката, у Србији је по организованим акцијама видљив и Независни синдикат просветних радника Србије, који се противио начину на који су вођени преговори са владом током претходних месеци.
Шта ће бити 21. јануара?
„На то питање одговор ће дати 20. јануар“, каже Душан Кокот.
„Ако видимо да незадовољство деле не само наши чланови, већ и чланови других синдиката и они који нису ни у једном… имаћемо нормалан след догађаја.“
А ако се то не деси, „морамо да се прегрупишемо и размислимо како да наставимо борбу“, најављује Кокот.
„Погрешно би било од најхрабријих правити жртве, јер то никоме неће донети добро“, каже.
