Његова светост патријарх српски Павле (1914-2009) преминуо је на данашњи дан 2009. у 95. години.
Патријарх Павле, чије је световно име било Гојко Стојчевић, рођен је на велики православни празник Усековања главе Светог Јована Крститеља – 11. септембра 1914. године у Кућанцима код Доњег Михољца у Славонији.
Основну школу завршио је у Кућанцима. Ту је, након смрти оба родитеља, бригу о њему и његовом брату Душану преузела очева сестра Сенка.
Нижу гимназију завршио је у Тузли. Вишу гимназију и шесторазредну богословију у Сарајеву, а дипломирао је на Богословском факултету у Београду.
Други светски рат затекао га је у Београду. У пролеће 1942. године његов школски друг јеромонах Јелисеј одвео у Манастир Свете Тројице на Овчару. Од 1944. године радио је као вероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи, у дому за дјецу избеглу из Босне.
Одатле је из здравствених разлога, будући да је оболио од туберколозе, отишао у манастир Вујан у селу Прислоница, између Чачка и Горњег Милановца, гдје је боравио до 1946. године, а у којем се излијечио.
Замонашио се 1948. године у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле које му је дао игуман Јулијан Кнежевић, а исте године рукоположен је у чин јерођакона.
Омиљени патријарх
За патријарха Српске православне цркве изабран је 1. децембра 1990. године. На том месту заменио је тешко оболелог патријарха Германа.
Патријарх Павле устоличен је 2. децембра 1990. године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. Тада је поручио да му је једини програм рада – јеванђеље.
На трону Светог Саве као патријарх српски био је 19 година. У његово време основана је Академија Српске православне цркве (СПЦ) за уметност и конзервацију, враћена је веронаука у јавне школе, а Богословски факултет под окриље Универзитета у Београду.
Патријарх Павле је због свог ревносног монашког живота, скромности, духовности и других врлина многима омиљени патријарх Српске цркве. Бројне анегдоте из његовог живота и данас се препричавају, а његове поуке постале су омиљене великом броју верника. „Будимо људи“ постала је једна од најцитиранијих његових изрека, одраз и његова биографија у малом.
За многе је већ светитељ, али када би могао бити канонизован
Патријарх Павле још за овоземаљског живота завредио је ореол светитеља, а многи су га називали „живим свецем“. Након представљења Господу, велики број верника га почиње помињати и прослављати као светитеља. Због тога се многи питају када би га Црква могла канонизовати, не схватајући да је то само чин потврде онога што је фактичко стање међу народом.
О томе је говорио раније и владика новобрдски Иларион.
“Тим поводом бих могао да кажем да израз канонизација и није изворно везан за неко искуство Православне цркве, јер упућује на једну сувише институционализовану реалност цркве. А црква треба да дише слободно. Црква је верни народ, из верног народа долази и клир. Из тог разлога блаженопочивши владика Атанасије говорио да ми то ни треба да зовемо канонизацијом него уношењем у календар”, казао је владика Иларион.
Према његовим речима, служба блаженопочившу патријарху Павлу већ постоји и он се већ прославља као светитељ.
“У манастиру Драганац, где сам ја био игуман насликали смо га у Сабору светитеља који служи литургију заједно са Светим Савом. Тако да је он за нас суштински већ светитељ. И питање је само, по мом неком осећању, времена и тренутка када ће и блаженопочивши патријарх Павле бити унесен у календар светих Васељенске Православне Цркве”, рекао је.
Такође, у многим црквама и манастирима патријарх Павле је фрескописан као светитељ.
