Јовица Спајић је један од најистакнутијих ултрамаратонаца на свету и припадник Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), елитне јединице Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Рођен је 15. јануара 1987. године у Полимљу код Прибоја, а поред врхунских спортских резултата, поседује црни појас у јапанској џиу-џици и џудоу, што говори о његовој издржљивости, дисциплини и менталној снази.
Често воли да напомене како га је управо то одрастање на селу код баке и деке детерминисало као личност која је данас успешан ултрамаратонац, припадник САЈ-а и родитељ.
Од 2012. године је репрезентативац Србије у ултрамаратону
Спајић је од 2012. године репрезентативац Србије у ултрамаратону, а на најзахтевнијим светским тркама издржљивости редовно постиже запажене резултате. На пример, на трци „Sahara Race“ 2012. године, једини је представник Балкана и од 250 такмичара из целог света заузео је 17. место у укупном пласману и 5. место у својој категорији.
Његови врхунски резултати укључују и држање националног рекорда Србије у 24-часовној трци, када је 2014. године претрчао 222,221 км. Током исте године учествовао је на престижним ултрамаратонима као што су „Tor des Geants“ у Алпима (333 км са укупним успоном од 24.000 метара), „Icarus Florida Ultra Best“ у САД, где је освојио друго место у укупном пласману и прво у својој старосној категорији, поставивши нови национални рекорд од 682,3 км.
Поред ових подвига, Јовица је учествовао и на неким од најтежих ултрамаратона у САД, попут Badwater ултрамаратона (135 миља кроз Долину смрти), Moab 240 (240 миља) и Bigfoot 200 (200 миља), где је остваривао врхунске пласмане, укључујући прво место на Bigfoot 200 2022. године.
Инспирација другима
Током 2017. године, инспирисан Надом, Јовица својом снагом воље и мотивацијом постаје инспирација и другима – трчи и за оне који не могу. Његова посвећеност и издржљивост постављају нове стандарде у свету ултрамаратона, водећи га на трке на чак три континента, у условима који варирају од екстремне хладноће Арктика до ужарених пешчаних простора Намибије – са температурним осцилацијама већим од 100 степени Целзијуса.
На легендарној трци Jungle Marathon, одржаној последњи пут те године, Јовица исписује историју освајајући прво место на једној од најтежих ултрамаратонских стаза на свету, у срцу амазонске прашуме. Неколико месеци раније, у Намибији, учествује на трци Sahara Race у дужини од 250 километара, где температуре премашују 50 степени, и осваја изузетно друго место у укупном пласману.
У Сједињеним Америчким Државама, завршава захтевну трку TAHOE lake кроз Национални парк Хоумвуд, последњу постојбину Навахо Индијанаца. У конкуренцији бројних искусних тркача, осваја четврто место након 340 километара непрестаног напора.
Учешће на „Yukon Arctic Ultra“ – једној од најекстремнијих трка
Једна од најекстремнијих авантура тог циклуса је учешће на трци Yukon Arctic Ultra, дужине 700 километара, која се одвија унутар Арктичког круга, на температурама које падају и до -50 степени Целзијуса.
За Јовицу, свако учешће на овим тркама превазилази личне успехе – његов циљ је да пробуди снагу у другима, да покаже да се уз упорност, веру и посвећеност могу померати личне границе.
Његов животни мото је једноставан: победити себе и својим примером оснажити друге, како и гласи назив његове књиге коју је заједно написао са колегом Александром Маричићем, „Победити себе“.
Духовна компонента даје смисао свему
Као припадник САЈ-а, Јовица Спајић је део елитне јединице задужене за специјалне антитерористичке задатке, спасавање талаца и борбу против организованог криминала, што додатно осветљава његову дисциплину, менталну снагу и физичку спремност, али прожету духовном вертикалом.
Како Јовица воли увек да нагласи, тек када дух, душа и тело буду у корелацији и симфонији, онда можете да постанете прави шампион и човек, све остало су инстант победе и резултати.
„Воде се људи тиме као физичка припремљеност је битна, па онда кажу: „Да, психа је битна, ментална способност, зрелост, снага, али нико не спомиње или ретко ко спомиње ту духовну зрелост, духовну компоненту која даје смисао свему.“ истакао је Спајић одмах на почетку наше емисије.
Родитељство као највећи дар
Осим успеха на пословном и спортском плану, Јовица се остварио као родитељ и сматра да му је то највећа животна победа. Отац је једног малог дечака, Вука који му је неизмерна мотивација у свему што ради.
„Ако бих могао да ставим као оно знате на вагу, тас, сва моја остварења, да ли везано за спорт или посао, каријеру, родитељство. Родитељство би превагнуло васиону. Родитељство је најважнија улога моја и једина потврда мог успеха. Кроз мог Вука ће гледати и мене. Дакле, какав он буде човек, како се развије као људско биће, то је моја победа или мој пораз. Родитељство је по мени најбитније, онај корен, есенција свега, стуб породице.“ са великим жаром рекао је наш прослављени ултрамаратонац.
Представник нашег народа, културе, традиције и православља
Спајић се неретко поноси својим пореклом, пореклом и генима српских хероја који су живот положили за нашу отаџбину. С’ тога жели да на свакој трци у најбољем светлу представи српски народ, нашу културу, традицију и да покаже да смо легитимни наследници наших славних предака који су свој живот пре свега прожели том духовном вертикалом.
Због тога се Јовица труди да живи литургијским животом у чијем је средишту Христос. И када полазите из те перспективе, однос према својим ближњима, свету и свим овоземаљским стварима се мења. Посебно истиче да без Господа не можемо ништа да чинимо, и да та духовна компонента даје смисао свему ономе што радимо.
Ако вас интересује још зашто је важно да дух, душа и тело буду у симфонији, како човек да пронађе време за долазак у природу, како да се решеимо нездравих навика, колика је част и привилегија служити својој отаџбини и представљати је на ултрамаратонима широм света, шта га покреће у тешким тренуцима, како пребродити кризу вере, шта за Јовицу представља хуманитарни рад и феномен „даривања“ као и то како да пронађемо у себи онај дар који смо добили од Бога, погледајте нашу емисију са поносом нашега рода, Јовицом Спајић. Ми се овога пута Јовици захваљујемо на издвојеном времену и предивном разговору.
