Уколико астролог не приступа астрологији као науци, или религији, или астро-психологији, он најчешће има магијски приступ који за онога који се њоме бави може бити веома опасан. У овом случају астрологија постаје „звездана магија“ која мага-астролога у почетку чини не свесним, а касније свесним слугом сатане и демона.
Она има два нивоа деловања: спољашњи или егзотеријски, и унутрашњи или езотеријски. Спољашњи се користи уобичајеним методама израде и тумачења хороскопа, с тим што астролог призива у помоћ „космичке духове“ (духови зла, Еф. 6, 12). Он временом постаје канал „виших сила“ и прима откровења и суптилнија знања о овој теми која се не могу наћи у књигама. Вешто оперише чињеницама из живота особа које му долазе, и стиче надприродне способности у тумачењу, слично телепатији и видовитости. Задобија моћ за коју зна да не потиче од њега, као и власт над душама људи који му верују. У почетку може бити несвестан шта се са њим дешава, али ће се временом господар коме служи сигурно открити и тражити његов свесни пристанак, а за узврат ће добити над природну моћ и власт над људским душама.
Ова врста астролога, оправдање за свој рад налази у незнабожачким временима старих и нових цивилизација где су астролози служили при храмовима као свештеници, а царевима и владарима као саветници. Форма ове астрологије развила се из магијских обреда при којима су призивани демони. Она има за основу учење да звезде и планете, сунце и месец, представљају символе космичких демонских сила. Аспекти, којих је 78, одговарају шпилу од 78 тарот-карата, у којима су оличене ниже демонске силе, у пратњи главног архидемона. У том смислу астро-магијски се користе символи бројева 12, 9, 7, 4, 3 као и елементи земље, воде, ватре и ваздуха. Сунце изражава моћ сатане, а Месец скерлетну блудницу из Откровења Јовановог. Постоји тзв. црни месец – Лилит, који астро магија тумачи као посебан сатански знак моћи онога ко га има на истакнутом месту. Сатурн са својих 23 сателита има такође посебно значајну улогу силе сатанине. Постоји недвосмислена веза ових символа са јеврејском кабалом и њених 10 сефирота духовног раста кроз ниже и више светове.
Унутрашња, езотерична астрологија, оперише на нивоу људске душе показујћи тајну раван планетарних утицаја. О овоме наводимо само основне информације не упуштајући се у дубљу анализу од које читалац не би имао духовне користи.
Обавезна је иницијација, посвећење у тајну коју врши учитељ, преданост његовој вољи и укључење у демонску јерархију када за то дође време. Затим: верност изабраном путу, ширење идеја, привлачење што већег броја следбеника. И на крају: обавезан спиритуални рад на себи који подразумева измену дотадашњег начина живота, система вредности, осећања, мишљења, хтења.
Кроз историју ових астро-магијских вештина, видимо да су сви они који су стекли посебне сатанске дарове платили скупу цену верности „оцу лажи“ (Јн. 8, 44), и то тешким болестима, несрећама, лудилом, самоубиством, убиством. (А. Кроули, А. Лили, А. Безант, М. Регулус, п. а.). Опомена Божија још у овом животу, али и поука лакомисленим следбеницима. Онај Који Јесте истинити Бог опоменуо нас је да ћемо лажне пророке познати по плодовима њиховим (Мт. 7, 16), такође да они не проповедају у Његово Име: „Не слах тијех пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше“ (Јер. 23, 21).
Сатана (противник Божији), ђаво (клеветник), луцифер (лучоноша зла), кушач, опадач, отац лажи, господар таме и кнез овог света, пали херувим, некад и сам врховни анђео, надахњује ова и слична учења. Побуном против Бога у свом безумном гордоумљу „винућу се до неба, уз дигнућу престо свој изнад звезда Божијих… бићу једнак с Највишим!“, из горде жеље да буде раван Богу, али и зависти према човеку јер није разумео његово стварање, и велико достојанство од Бога му дато, повукавши за собом трећину анђела, започео је рат на Небу, који је трајао све док Архангел Михаил није збацио сатану и црне анђеле у дубине пакла, који се отад зову, демонима. Побуњени анђели нису створени као зли, јер Бог не ствара зло, него је зло њихова злоупотреба слободне воље. Лишени вечне светлости, љубави и истине Божије, они човеку нуде оно што имају: мрак, мржњу, лаж. Дух истине и дух лажи бори се и бориће се све до Страшнога суда, кад ће сатана бити бачен у језеро огњено, а бездан над њим запечаћен (Откр. 20, 10).
Историја рода људског представља поприште непоштедне борбе сила светлости и сила мрака. Демони, знајући неке тајне Божијег Царства, настоје да заведу човека стварајући привид правога света. С обзиром на њихов избор, и њихова учења су богохулна, гордоумна, воде у пропаст. Утичући на мисаону, вољну и осећајну сферу, управљају људском „судбином“, а да човек не слути да је у њиховој власти. Као варалица од искона – ђаво по (не) вери нашој, приведе човека слузи своме, прорекне му судбину кроз њега, учини да се речено испуни, и на крају ликује због наше лакомислене наивности и вере у његову науку, одводећи душу у вечну пропаст.
Ђаво одлично познаје стање света. Пример за ово је библијска прича о Јову, у којој је речено да он проходи и обилази земљу гледајући шта људи раде. Слуге ђавоље фатално привлаче људе чинећи многа чудеса. Симон Маг (Д. А. 8, 9-24) је чудесима задивљавао народ који је мислио да је у њему велика сила Божија. Кад је срео апостоле за дивио се божанској моћи у њима, поверовао и крстио се, али је дар Божији хтео купити за новце (симонија) (Д. А 8, 18-24). Зли дух у њему би побеђен великом силом Божијом. Свети Кипријан (Житија Светих за октобар, Преподобни Јустин Нови Ћелијски) имао је магијску силу којом је мењао својства материје, владао војском демона, владао природом, заустављао кишу, наводио ветрове да кваре усеве, прорицао, летео по ваздуху, претварао се у птицу да уђе у келију св. Јустине, како би је завео. Она силом крста и вером у Христа уништи његове мађије. Видећи да постоји већа сила од оне којој он служи, и већи Бог од оног са којим је он склопио савез, поверовао је у Христа, постао је хришћанин, а касније светитељ, одрекавши се дела сатанских. Робиња са духом погађачким (Д. А. 16, 18) која је својим господарима доносила много новца, иако је јавно по сведочила истину да су апостоли слуге Бога Живога који јављају пут спасења, истина из нечистих уста није угодна Богу, и апостол Павле, именом Исуса Христа, запрети злом духу, који у тај час изађе из ње. И на другим местима Старога Завета указује се на немоћ свих видова магије и чаробњаштва пред силом Божијом. Тако у „Књизи Изласка“ магови чине чудеса велика пред Фараоном, супротстављајући се Мојсеју, али се њихова вештина показала немоћном пред пророком који их је посрамио истинитом силом Божијом.
У Књизи Постања (41.) праведни Јосиф побеђује магове који не умеју да протумаче сан Фараону, са лакоћом проричући оно што се има догодити; а пророк Данило посрамљује халдејске мудраце (астрологе) и једини исправно тумачи поруку од Бога послату путем сна цару (Данило 2, 5). Неправедни пророк Валаам, поткупљен од незнабожаца бори се на страни непријатеља, и вољом Божијом изненада се окреће да служи Јеврејима и њиховим циљевима (Бројеви 22, 24).
Дакле, када Бог хоће, свака душа испуњава Његов промисао. Он и кроз уста незнабожаца и лажних пророка говори и твори оно што је спасоносно за изабране Његове; као и кроз уста немуштих животиња; Валаамова магарица је проговорила људским језиком; зауставља природне стихије; Мојсије је са изабраним народом прошао морем као по сухом, гледајући са обе стране водени зид, који његов народ пропушта, а Фараона са војском египатском потапа; путању сунца по молитви Исуса Навина зауставља над Гаваоном, продуживши дан док се не осветише непријатељима својим (Исус Навин 10, 12-14); огањ учинио као росу, док су три младића горела у пећи осуђени од магова вавилонских, због њихове вере у Једнога Бога. У Старом и Новом Завету, у Житијама Светих, много је примера који показују да чуда и пророштва синови светлости творе силом Божијом, Духом Светим; а противници њихови злом демонским увек трпећи пораз у супротстављању Богу.
Тертулијам у спису „О идолима“, о лажним боговима, каже следеће: „Нећу рећи да је смештање имена лажних богова на небо и приписивање њима некакве свемоћи, одвраћање људи од тога да Богу узносе молитве, као и на вођење истих да верују како им је судбина неизмењиво одређена звездама – исто што и клањање лажним боговима. Тврдим, пак, да је у том случају, астрологија слична палим ангелима, који су од Бога отпали и обмањују људски род… ако је магија лажљива, а астрологија подврста магије, то заједно с њом подлеже осуди. Од времена појаве Еванђеља све врсте софиста, чаробњака, магова, волшебника, морају бити кажњени.“
Јања Тодоровић, из књиге „Витлејемска звезда – Православље и астрологија“, IV издање – Словенско слово Нови Сад 2019 – Прво издање манастир Ћелије Ваљево 2000.
