Стотине Либанаца убијене су, многи рањени, а хиљаде су расељене док покушавају да пронађу сигурна подручја на која могу одвести своје породице.
Називајући ово делом „нове фазе“ рата у Гази, израелска војска је саопштила да је погодила више од хиљаду циљева у Либану – тврдећи да су то била упоришта Хезболаха или војни објекти смештени у кућама људи.
Шта се догодило и када?
Израел је убио најмање 558 Либанаца. Међу њима је 50 деце и 94 жене, док је око две хиљаде људи рањено, саопштило је либанско Министарство јавног здравља.
Више од 10.000 људи протерано је из својих домова у најжешћем нападу који је Либан доживео још од грађанског рата од 1975. до 1990. године.
Први израелски напади на Либан забележени су у понедељак у 6:30 ујутро, када је погођено ненасељено подручје близу Библа, северно од Бејрута.
Након тога уследило је више од 1.300 напада на, како Израел тврди, војне циљеве Хезболаха. Напади још трају.
Где у Либану Израел напада?
Сателитска мапа напада коју је направила Ал Џазира показује нападе широм Либана, са највећом концентрацијом на југу и у долини Бека, где се сматра да је утицај Хезболаха најјачи.
Пре напада, забележено је око 80.000 телефонских позива израелске војске Либанцима, углавном на југу, позивајући их да напусте своје домове и потраже „сигурност“.
Резултат су били паника, хаос и гужве, са главном обалском цестом према главном граду Бејруту која је била блокирана неколико километара док су становници покушавали да побегну од предстојећих напада.
Зашто Израел напада Либан?
Израел тврди да напада Хезболах како би омогућио повратак својих расељених грађана на север земље.
У среду је израелски министар одбране Јоав Галант најавио прерасподелу „снага, ресурса и енергије“ према северу и Хезболаху док је рат ушао у „нову фазу“, наговећујући да се рат у Гази смирује.
Према Галанту, ово је део покушаја да се врати 65.000 Израелаца, којима је у раним данима сукоба наређено да се евакуишу, у очекивању напада Хезболаха на њихове домове близу границе са Либаном.
Тај велики напад Хезболаха никада се није догодио, али од октобра 2023. године Израел и Хезболах константно размењују ватру преко јужне границе Либана.
Хезболах је обећао да ће наставити нападе док Израел не постигне споразум о прекиду ватре са Хамасом, његовим савезником у Гази.
На конференцији за медије у понедељак увече, портпарол израелске војске није искључио копнену инвазију на Либан, рекавши: „Учинићемо све што је потребно да вратимо кући све наше грађане на сигурну северну границу.“
Да ли је ово повезано са нападима на пејџере?
Израел није коментарисао.
Следећег дана, још један напад погодио је Хезболахове токивоки уређаје. У два напада убијено је 37 људи, укључујући двоје деце, а хиљаде су рањене и осакаћене.
Масовним нападима претходиле су експлозије електронских уређаја
Напади су угрозили комуникацију групе и, према аналитичарима, њен морал.
Размена између Израела и Хезболаха од тада је ескалирала, са разорним израелским ударом на јужни Бејрут у суботу, у којем је убијено 45 људи и рањено много више.
Сукоб би могао привући друге земље
Веома, јер би сукоб могао привући друге земље.
Израелски савезник, САД, објавио је да распоређује додатне трупе у то подручје, не наводећи колико и у коју сврху. САД тренутно има око 40.000 војника у региону.
Хезболах и Иран сарађују од оснивања ове либанске групе, која је настала као одговор на израелску инвазију на Либан 1982. године.
Израел је започео сукобе са групама као што су Хамас и Хезболах као део шире борбе против Ирана.
Шта би било потребно да се укључе друге државе?
И САД и Иран показали су да су свесни ризика који свака ескалација може представљати.
Упркос израелским провокацијама – као што је ваздушни напад на ирански конзулат у Дамаску у Сирији у априлу 2024. године и убиство политичког лидера Хамаса Исмаила Ханиеје у Техерану у јулу – ирански одговор на ове нападе до сада је био млак.
Одмазда на напад у априлу била је унапред најављена и углавном пресретнута. На Ханијево убиство није било одговора.
Шта Израел жели?
За многе у Израелу, након деценија тензија, рат са Хезболахом је неизбежан.
Док рат у Гази бесни, а број убијених премашује 41.455, многи оптужују израелског премијера Бењамина Нетањахуа за продужавање и ескалацију сукоба ради сопствених политичких циљева.
Групе које заступају породице оних које је Хамас заробио 7. октобра оптужиле су премијера да је саботирао преговоре о прекиду ватре, што је у јуну поновио чак и Џо Бајден.
„Тренутно се у читавом региону одвија најскупља игра на свету“, рекао је политички аналитичар Ори Голдберг из Тел Авива, говорећи пре најновијег напада.
„То се увек представља као нека врста неизбежности, за коју израелско вођство не треба сматрати одговорним. Они стварају своје властито пророчанство које испуњавају.“
Ваздушна кампања Израела на југу Либана
Израел је покренуо масовну ваздушну кампању бомбардовања преосталих складишта, депоа и лансера на југу Либана у понедељак. Можемо очекивати додатне дане, ако не и недељу дана, додатних бомбардовања на хиљаде циљева Хезболаха у Либану, како тврди Израел.
Циљ Израела је да систематски ослаби ракетни и пројектилски арсенал Хезболаха, који је на почетку рата процењен на између 120.000 и 150.000.
Ово се ради како би се спречило да Хезболах преплави Гвоздену куполу Израела знатно већим салвама ракета и пројектила. До сада је Израел био успешан у томе.
Трајање трећег рата и слабљење Хезболаха
Дужина трећег рата зависиће у великој мери од тога колико брзо ће Хезболах пристати на преговоре. Израелска кампања саботаже, превентивни удари и ваздушни напади на лансере ракета и складишта муниције очигледно су изненадили Хезболах.
Група још увек није одговорила на смислен начин. Вероватно је да су операције Хезболаха у расулу, јер су многи виши лидери убијени или рањени у протеклој недељи. У стварању тог хаоса, Израел је показао способност да пробије и прикупи оперативне обавештајне податке о Хезболаху.
Могућност бомбардовања Бејрута и копнене инвазије
Шта ће се даље десити, зависи од Хезболаха. До сада је Израел углавном поштедео Бејрут, али бомбардовања циљева Хезболаха у том граду и другде у земљи могу уследити ако Хезболах не пристане на повлачење северно од реке Литани.
Ако то не успе, Израел ће вероватно бити принуђен да покрене копнену инвазију на југ Либана како би потиснуо Хезболах. То се није догодило готово двадесет година. Иако би то била значајна војна ескалација за Нетањахуову владу, чини се да постоји широка политичка подршка.
Председник странке Национално јединство, Бени Ганц, који је дао оставку на чланство у ратној влади Израела у јуну, изјавио је у понедељак да би подржао копнену инвазију на Либан ако то буде потребно.
Операције копнене инвазије и изазови за израелске снаге
Копнена инвазија на југ Либана била би потребна ако ИДФ не успе да уништи позиције, залихе оружја и лансере Хезболаха у области између границе и реке Литани. То би укључивало употребу оклопних јединица, артиљерије, пешадије и специјалних снага које би чистиле терен, изводиле рације и уништавале положаје Хезболаха.
Израел би желео да то избегне због ризика по копнене снаге. Али, ако буде сматрао да је копнена инвазија неопходан корак, могао би покушати да омекша терен колико год је то могуће путем ваздушних бомбардовања, као што је то чинио у Гази, пре него што пошаље копнене снаге.
Поново, то ће зависити од тога да ли ће Хезболах добровољно да се повуче северно од реке и од тога да ли ће Израел сматрати да може да постигне свој циљ само из ваздуха.
Упоредба са другим либанским ратом и улога Ирана
Други либански рат трајао је тридесет четири дана 2006. године. Дужина трећег рата зависиће у великој мери од тога колико брзо ће Хезболах пристати на преговоре. Још једно важно питање: шта ће Иран учинити?
Техеран би могао, на пример, да се заложи за брзи крај како би очувао Хезболах, јер можда неће желети да изгуби своју највећу прокси силу у региону.
Хезболах би имао кључну улогу у евентуалној одмазди ако би Израел напао иранска нуклеарна постројења, проблем који и даље тиња у позадини све нестабилнијег регионалног сукоба.
