Изменама и допунама Закона о енергетици, које је усвојила Народна скупштина, створени су услови за отварање тржишта помоћних услуга и уведена је лиценца неопходна за обављање делатности складиштења електричне енергије.
Тржиште помоћних услуга представља услуге за рад преносног или дистрибутивног система које обухватају помоћне услуге за потребе балансирања и нефреквентне помоћне услуге. Оператери система су дужни да свим учесницима на тржишту електричне енергије омогуће пружање помоћне услуге, укључујући учеснике на тржишту који нуде енергију из обновљивих извора, учеснике на тржишту ангажоване у управљању потрошњом, складиштаре електричне енергије и агрегаторе, као и активне купце, саопштило је удружење Обновљиви извори енергије Србије.
Делатност складиштења електричне енергије дефинише се као одлагање њене коначне употребе до одређеног тренутка након производње или претварање електричне енергије у облик енергије који се може складштити. За ову енергетску делатност ће убудуће бити потребна лиценца.
С друге стране, изменама је наведено да енергетска дозвола није потребна за изградњу енергетских објеката за складиштење електричне енергије, што је раније било спорно и подложно тумачењу. Највећу пажњу јавности привукло је укидање мораторијума на производњу нуклеарне енергије, који је уведен 1986. године након трагедије у Чернобиљу.
Измене предвиђају усвајање програма развоја мирнодопске примене нуклеарне енергије, а од великог су значаја и одредбе о номинованом оператору тржишта електричне енергије које ће омогућити спајања организованих тржишта електричне енергије у Србији са јединственим европским организованим тржиштима електричне енергије.
Измене закона препознају могућност прикључења на мрежу које је условљено изградњом недостајуће инфраструктуре, где би оператор преносног система био инвеститор у чије име и за чији рачун би подносилац захтева за прикључење развијао недостајућу инфраструктуру о свом трошку.
Такође, изменама се предвиђа да студија прикључења није потребна за електране инсталисане снаге мање од 50 киловата (кW). Додатно, прописана је обавеза да се за електране инсталисане снаге веће од 400 кW достави банкарска гаранција у року од 30 дана од достављања студије о прикључењу. Закон уводи и новине када је реч о издавању енергетске дозволе.
Нови услов за издавање енергетске дозволе је испуњене циљева утврђених Стратегијом развоја енергетике као и циљева утврђених Интегрисаним националним енергетским и климатским планом.
Поред тога, уведен је и услов у погледу могућности изградње на експлоатационом пољу, као и услов који се односи на процену постојања алтернативних решења изградњи нових објеката за производњу електричне енергије, као што су решења за управљање потрошњом или изградњу објеката за складиштење електричне енергије.
Прави ефекат Измена у овом делу биће могуће проценити тек након измена подзаконских аката којима ће бити прецизније утврђени критеријуми који ће се користити за оцену испуњености ових нових услова.
„Надамо се да њихово увођење неће угрозити даљи развој пројеката обновљивих извора енергије, нарочито имајући у виду да се енергетска дозвола издаје тек у каснијој фази развоја пројеката, након што су већ учињена значајна улагања у припрему планске и пројектно-техничке документације, обезбеђивање уговора о прикључењу и решавање имовинско-правних питања”, кажу из ОИЕ Србије.
Уведени су концепт редиспечинга и основна правила редиспечинга, која су у великој мери усаглашена са ЕУ регулативом.
Редиспечинг је мера коју активирају оператори преносног или дистрибутивног система променом производног обрасца, обрасца потрошње или обоје, како би се променили физички токови у електроенергетском систему и смањило физичко загушење или се на неки други начин гарантовала сигурност система.
Нарочито је битно што су правила редиспечинга који се не врши на тржишним принципима у сагласности са ЕУ регулативом и што додатно штите електране произвођача из обновљивих извора енергије, као и производне објекте крајњих купаца који производе електричну енергију искључиво за сопствене потребе из ОИЕ. Агрегирање је уведено као нова енергетска делатност, за чије обављање ће бити потребна лиценца.
Уговор о агрегирању уведен је у регулаторни оквир и препознато је право крајњих купаца да закључе уговоре о агрегирању са агрегатором независно од постојећег уговора о снабдевању електричном енергијом, за шта неће бити потребна сагласност снабдевача.
Концепт активног купца је још једна новина, а он ће имати обавезу регистрације код оператора дистрибутивног система како би стекли овај статус.
Активни купац је крајњи купац који у оквиру свог објекта производи електричну енергију и затим ту електричну енергију користи, складишти или је продаје на тржишту или учествује у услугама флексибилности или мерама енергетске ефикасности.
Измене уводе и концепт енергетске заједнице грађана, чији чланови имају права и обавезе као крајњи купци електричне енергије, а у погледу електричне енергије коју сами произведу, имају права и обавезе као активни купци, у складу са законом.
Укида се услов да произвођачи електричне енергије из обновљивих извора морају имати лиценцу за снабдевање електричном енергијом како би закључивали ову врсту уговора са крајњим купцима.
Уместо поседовања лиценце за снабдевање, у оваквим аранжманима неопходно је укључити и снабдевача електричне енергије као страну која посредује између произвођаčа-продавца и крајњег купца.
Улога снабдевача као посредника није појашњења. У циљу заштите од ризика промене цене електричне енергије на тржишту, крајњи купац и произвођач могу да закључе финансијски уговор без физичке испоруке, преноси Танјуг
