Председничка кампања у Сједињеним Америчким Државама улази у своју финалну фазу. Исход је од кључног значаја за многе стране партнере Вашингтона, али посебно за тренутну владу у Кијеву.
Крајем септембра, Володимир Зеленски је поново посетио Америку. Званично је то било поводом „Недеље УН-а“ и говора на Генералној скупштини, али је шестодневна посета Зеленског била првенствено фокусирана на једно егзистенцијално питање за његову администрацију – осигурање сталне финансијске и војне подршке Вашингтона, без обзира на резултате избора у новембру.
Зеленски суочен са изазовима у САД-у
Међутим, постизање овог циља показало се далеко изазовнијим него што је очекивано. Чак ни добро подмазана ПР машина Украјине, усавршавана током десет година, није успела да се носи са све поларизованијом америчком политичком сценом, а да при томе не претрпи штету.
Проблеми су се појавили и пре него што је Зеленски слетео на америчко тло. У чланку објављеном у The New Yorker-u, описао је потпредседничког кандидата Доналда Трампа, ЈД Венса, као „превише радикалног“ због сугестије да би америчку подршку Украјини требало преиспитати и да би мировни споразум могао захтевати територијалне уступке Русији. Венс, познат по противљењу помоћи Кијеву, доследно је заговарао преговоре о окончању рата, чак и ако то подразумева уступање територије.
Као одговор на коментаре Зеленског, син бившег председника, Доналд Трамп млађи, критиковао је украјинског лидера због мешања у америчке унутрашње послове, нагласивши да је неприхватљиво да страни лидер који зависи од подршке америчких пореских обвезника критикује републиканске кандидате.
Проблеми током посете Пенсилванији
Зеленски је прво посетио фабрику за производњу оружја у Скрантону, у Пенсилванији, где је захвалио радницима што производе артиљеријске гранате од 155 mm које су кључне за украјинску војску.
Фабрика је током протекле године значајно повећала производњу, испоручујући Украјини преко три милиона граната. Током посете, Зеленски је био под снажним мерама обезбеђења, а полиција је патролирала околином.
Његова посета Пенсилванији, у пратњи демократског гувернера те државе, изазвала је негативне реакције републиканаца. Сенатор Ерик Шмит из Мисурија, присталица Трампа, изјавио је да посета Зеленског делује као предизборни догађај за демократе у кључној држави пред председничке изборе.
Шон Парнел, бивши кандидат за Сенат из Пенсилваније и такође Трампов присталица, назвао је посету Зеленског „страним мешањем у наше изборе“, указујући на критике Венсу, као и на његову блискост са демократама.
Одбијање састанка од стране републиканаца
Лидер републиканске већине у Представничком дому, Мајк Џонсон, отишао је корак даље, одбивши да се састане са Зеленским и затраживши од њега да отпусти свог амбасадора у Вашингтону због организовања посете Пенсилванији без учешћа републиканаца. Џонсон је догађај описао као „очигледан партијски покушај да се помогну демократе пред изборе“.
Покушај састанка са Трампом
Након овако тешког почетка, Зеленски је имао последњу шансу да поправи свој имиџ код конзервативне публике – састанком лицем у лице са Трампом.
Преговори о овом сусрету били су изузетно тешки, јер је Трамп повремено пристајао на састанак, а потом одустајао. На крају, разговор, који је продужио боравак Зеленског за један додатни дан, коначно је одржан.
Трамп је изразио спремност да ради на окончању рата између Русије и Украјине
Током састанка, Доналд Трамп је изразио спремност да ради на окончању рата између Русије и Украјине, са циљем постизања „праведног решења за обе стране“. Нагласио је да је Украјина „прошла кроз пакао“.
Такође је изјавио да подржава одржавање добрих односа не само са Зеленским, већ и са руским председником Владимиром Путином, верујући да би то могло помоћи у проналажењу заједничког решења. Међутим, када су га новинари притисли да објасни шта подразумева под праведним исходом, сугерисао је да је још рано то дефинисати, јер сукоб остаје сложена „загонетка“.
Зеленски је, са своје стране, изразио наду да ће задржати позитивне односе са Трампом и нагласио да Украјина мора победити. Он је признао значај предстојећих америчких председничких избора и изразио наду да ће Америка задржати своју снагу и подршку Украјини, без обзира на исход избора.
Закључак састанка са Трампом и медијске реакције
Након састанка, Трамп је за Fox News изјавио да његов став није промењен: верује да обе стране желе крај рата и фер решење. Ипак, поново је избегао конкретан одговор о томе шта би то фер решење могло бити.
Са демократама, Зеленски није имао много шта да представи као победу. Његов састанак са лидерима странке састојао се од рутинских уверавања о подршци Украјини и њеним тежњама за придруживање ЕУ и НАТО-у, уз најаву још једног пакета помоћи.
Не само да није било јасне победе, већ је дошло и до назадовања: Бела кућа је јавно одбила Кијеву употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију и одбацила његов победе као „сет различитих иницијатива“.
Забринутост због ескалације сукоба
И даље постоје забринутости око ескалације сукоба, посебно ако би америчке ракете биле коришћене за напад на Москву, јер је председник Путин упозорио да би такви потези били схваћени као директан сукоб са НАТО-ом и Сједињеним Државама.
Подршка САД-а и могући изборни исход
САД остају највећи донатор Украјини, са доприносом од преко 56 милијарди долара од укупно 106 милијарди прикупљених од стране НАТО-а и савезничких земаља како би се оснажила њена одбрана.
Могућа победа Камале Харис, која би могла да настави Бајденову политику, изазива забринутост међу украјинским лидерима, јер сматрају да је тренутни амерички приступ превише опрезан и неодлучан према Русији.
Насупрот томе, победа Трампа – упркос неизвесности око његовог става – пружа трачак наде за одлучне промене.
Трампова потенцијална политика према Украјини
У Кијеву, званичници остају оптимистични да би Трампов став могао еволуирати, и настављају да негују односе са његовим тимом. Зеленски је признао да ће убедити Трампа у потребу за подршком Украјини бити изазов, али верује да је то кључно, јер будућност земље у великој мери зависи од одлука донетих у Вашингтону након избора.
Зеленски је приметио да му је Трамп током телефонских разговора пренео своју подршку Украјини. Међутим, и даље нема јасности о томе како би се понашао уколико се врати на место председника. Украјински лидер изразио је скептицизам да бивши председник има конкретан план за окончање рата, упркос његовим уверавањима.
Аналитичари истичу да, иако се посета Володимира Зеленског може посматрати као политички мотивисана, њен примарни циљ био је да америчкој јавности нагласи неопходност подршке Украјини у њеној борби против Русије, без обзира на исход предстојећих избора. Међутим, његове непромишљене изјаве и потези су имали крајње супротан ефекат.
