Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић (1876-1966) извео је на данашњи дан 1910. године у Суботици, пред више хиљада знатижељника, лет дрвеним “монопланом”, који је сам конструисао.
Уздигао се на висину од 30 метара и у широком луку облетио коњичко тркалиште. Сарићев “моноплан” чува се у Музеју ваздухопловства у Сурчину.
Свестран спортиста
Иван Сарић је био свестрани спортиста, атлетичар, рвач и један од оснивача фудбалског клуба у Суботици.
Као познати бициклиста и мотобициклиста, такмичио се и побеђивао на многим тркама широм Европе. Завршио је трговачку академију, а живио је и радио као књиговођа у свом родном граду.
Бициклизмом се почео бавити 1891. и то вожњом на бициклу са великим точком. На првој међународној трци у Печују 1896. освојио је друго место. Прва места на 10 километара освојао је на првенству Угарске 1897. и 1898. и првенству Аустрије 1899. у Бечу, где је био и првак на 25 километара.
Успешно је искористио околност да је живио у Аустроугарској монархији и да је могао да се такмичи и на првенствима Аустрије и Угарске, као и да је као Србин из Војводине добродошао и на српским такмичењима.
Из Краљевине Србије први је авионом летио престолонаследник Александар Први Карађорђевић, 1909. године током посјете Француској.
Пионир конструкције у ваздухопловству
Међутим, Иван Сарић је као први Србин успјешно летио на авиону сопствене конструкције и израде.
За вријеме боравка у Паризу Сарић је упознао неке пионире авијације и одушевио се њиховим пројектима, а највећи утисак на њега оставио је француски инжењер и пилот Луј Блерио, који је те године први авионом прелетио Ламанш у свом једнокрилцу.
Вративши се у Суботицу, Сарић је одлучио да направи сопствени авион. У првом моделу мотор је био стране конструкције, троцилиндрични “делфос” од 24 коњске снаге, али су већ сљедећи модел и мотор били његове конструкције.
Труп авиона “Сарић један” саграђен је од приручних материјала као што су дрво, ланено платно, точкови мотоцикла и клавирске жице.
На суботичком Градском тркалишту, у љето 1910. године, вршио је прве пробне летове, истовремено увјежбавајући се да и сам пилотира.
Сједиште авиона од прућа, на коме је Сарић полетио, налази се у Музеју ваздухопловства код аеродрома Сурчин – Београд. У Музеју се такође налази и реплика авиона “Сарић један” у чијој изради је помагао и сам Иван Сарић.
Почетком 1911. године Иван Сарић је усавршавао конструкцију свог авиона коме је дао назив “Сарић два”. За ову летјелицу сам је конструисао и мотор.
Сарић је доживио дубоку старост као пензионер у Суботици. Био је активан у спортским и техничким друштвима, почасни члан Ваздухопловног савеза Југославије, Ауто-мото савеза Југославије, те почасни члан Ауто-мото друштва “Победа” из Суботице.
Умро је у Суботици 23. августа 1966. године у 91. години живота.
Својим дјелом Иван Сарић се сврстава међу најзначајније пионире југословенског ваздухопловства. Аеро-клуб у Суботици носи његово име, као и једна улица у београдском насељу Миријеву.
