У недељу 6. октобра је у ломбардском градићу Понтида, у близини Бергама, одржан традиционални, 36. по реду, скуп чланова, присталица и вођства италијанске странке Лига (Lega), под слоганом „одбрана граница није кривично дело“ (ита. Non è un reato difendere i confini). Ова манифестација, на којој готово сваки значајнији функционер Лиге има прилику да окупљенима представи резултате сопственог рада у периоду од одржавања претходне Понтиде (по правилу период од око годину дана), као и будуће кораке, представља светао пример одржавања и неговања живе везе вођства странке са чланством и симпатизерима. На овогодишњем скупу су се окупљеном народу, поред самог федералног секретара Лиге Матеа Салвинија (Matteo Salvini), обратили и сви министри и председници региона из редова ове странке, као и шефови посланичких група у Дому посланика (Camera dei deputati) и Сенату.
У овом тренутку је у италијанској влади, на чијем је челу Ђорђа Мелони, Лига заступљена са пет министара. Док је Салвини задужен за инфраструктуру и саобраћај, функцију министра обављају и “легисти“ Роберто Калдероли (Roberto Calderoli – министар за регионалне послове и аутономије), Ђанкарло Ђорђети (Giancarlo Giorgetti – министар економије и финансија), Алесандра Локатели (Alessandra Locatelli – министарка задужена за бригу о особама са инвалидитетом) и Ђузепе Валдитара (Giuseppe Valditara – министар просвете и заслуге). Такође, чланови Лиге су председници региона Ломбардије, Венета, Фурланије-Јулијске крајине, Умбрије и аутономног округа Тренто.
Сам избор Понтиде као места одржавања овог годишњег скупа, што је била идеја оснивача и првог лидера Северне Лиге (Lega Nord – LN) Умберта Босија (Umberto Bossi), има огроман симболички значај. Наиме, према традицији су управо у Понтиди, односно понтидском манастиру, представници ломбардских/северноиталијанских градова 1167. године створили Ломбардску лигу (Lega Lombarda) и положили заклетву верности оружаној борби за аутономију против Светог римског царства, чији је владар у то време био Фридрих Барбароса (1122 – 1190). Барбароса је претходно сасвим потчинио ломбардске градове, обесмишљавајући њихову комуналну аутономију доношењем Constitutio de regalibus на сабору у Ронкаљи (Roncaglia) 1158. године (више: Paolo Grillo, Legnano 1176: Una battaglia per la libertà, стр. 20-23.) и пустошећи непослушни Милано 1162. године. У коначници је рат Ломбардске лиге против Барбаросе био успешан, будући да је цар Светог римског царства поражен у бици код Лењана (Legnano) 1176. године.
Док је противник Ломбардске лиге у борби за аутономију био цар Фридрих Барбароса, Боси и његова Северна лига су непријатеља налазили у „римском централизму“, док средства за остваривање постављеног циља никада нису била војна, него превасходно институционална, усмерена ка промени уставноправног уређења Италије. Тако су на првом скупу у Понтиди одржаном 1990. године, изабрани представници Ломбардске лиге, као регионалне секције Северне лиге, положили заклетву верности борби за аутономију и слободу ломбардског, венетског, пијемонтског, лигурског, емилијанског, ромањолског и тосканског народа.[1] Вреди споменути да је те исте 1990. године Ломбардска лига на регионалним изборима у Ломбардији освојила 18,94% гласова, остваривши бољи резултат од Комунистичке партије Италије (Partito Comunista Italiano – PCI, 18,76% гласова), и то при за данашње услове невероватној излазности од 91,21%. Тада је постало више него јасно да ће ова странка извршити огроман утицај на италијанску политичку сцену.
Од првог скупа до данас, у временском размаку од 34 године, праћена изборним успонима и падовима (Северне) Лиге и унутрашњим кризама и трзавицама, Понтида је била позорница на којој се на веома борбен и ватрен начин говорило о разним темама, почев од аутономије и федерализма (укључујући фискални федерализам) до одвајања Паданије од Италије и питања која се тичу илегалних миграција. Ни данас, иако Паданијa више није садржана у службеном називу и статуту странке, није могуће замислити манифестацију у Понтиди без истицања паданских застава и симбола у публици.
Главна тема бр. 1 – аутономија
На овогодишњем скупу говорници су исказали огромно задовољство због усвајања Закона о остваривању диференциране аутономије, који је у Службеном гласнику објављен 26. јуна ове године, уз истицање да он представља први корак у процесу претварања Италије у федералну државу. Региони Ломбардија, Венето, Пијемонт и Лигурија су почетком октобра већ започели преговоре са италијанском владом, односно министром за регионалне послове и аутономију, такође чланом Лиге, Робертом Калдеролијем (и сам Закон о остваривању диференциране аутономије је у италијанској јавности познат као Калдеролијев закон/legge Calderoli), како би добили веће надлежности и конкретизовали могућности које им пружа споменути правни акт.[2]
Веома је индикативно излагање федералног секретара Матеа Салвинија, који је нагласио да је аутономија „после 30 година борби постала стварност и државни закон“, те да је не прихватају једино они „неспособни левичарски политичари који краду гласове и поверење својим народима 50 година“. Такође, исказао је вечну захвалност оснивачу (Северне) Лиге Умберту Босију и његовом наследнику на челу странке, бившем председнику региона Ломбардија (2013 – 2018) Роберту Маронију (Roberto Maroni, 1955 – 2022) и истакао да је ова политичка партија „рођена пре 40 година, како би дала глас и снагу територијама, културама и идентитетима против сваке неправде и насиља“, и „дала друштвену кохезију и наду нашим народима“. Овакав дискурс, највећим делом због коришћења множине (културама – идентитетима – нашим народима), није својствен Салвинију у последњих неколико година и, без икакве сумње, више подсећа на период Босијевог вођства, па и на изнад споменуту заклетву са првог окупљања у Понтиди из 1990. године. Тиме је потврђено да Лига, као странка која се залаже за остваривање аутономије и федерализацију Италије, никада није изгубила суштину сопственог постојања.
Главна тема бр. 2 – илегалне имиграције
Осим аутономије, говорнике је заокупило и питање заустављања илегалних миграција, посебно у светлу кривичног поступка који се води против Салвинија пред судом у Палерму, а у коме му прети казна затвора у трајању од шест година због кривичних дела отмице и пропуштања предузимања радњи по службеној дужности. Наиме, Салвинију се суди због тога што aвгуста 2019. године, када је обављао дужност министра унутрашњих послова, није дозволио искрцавање на острву Лампедуза (Lampedusa), јужно од Сицилије, броду једне шпанске невладине организације, који је превозио укупно 147 миграната (процес Open Arms, по називу брода).[3]
Како би исказали подршку Салвинију у овом кривичном посупку, на скупу су, као специјални гости, учествовали и бројни страни политичари, углавном представници странака чланица фракције Патриоте за Европу (Patriots for Europe) у Европском парламенту, чиме је овогодишња Понтида привукла пажњу европских, међународних медија. Између осталих, окупљеном народу су се обратили лидер португалске странке Доста (Chega) Андре Вентура (André Ventura), вођа холандске Партије за слободу (PVV) Герт Вилдерс (Geert Wilders), као и бивши председник Бразила Жаир Болсонаро (Jair Bolsonaro), овај последњи додуше преко видео-поруке. На тај начин је дошло до учвршћивања сарадње унутар споменуте фракције.
Међутим, највеће интересовање и најватреније одобравање у публици је изазвало излагање мађарског премијера и лидера странке Фидес (Fidesz) Виктора Орбана, који је подсетио да се Мађарска већ 14 година успешно бори против „међународне левице“ и дивље илегалне имиграције, не дозвољавајући да дође до промене мађарске културе. Даље, Орбан је провокативно запретио да ће, уколико европске бирократе наставе да кажњавају Мађарску због њене мигрантске политике, довести мигранте из Будимпеште у Брисел, остављајући их испред канцеларија комунитарних институција, и осудио економски неиздржљив однос Европске Уније према рату у Украјини. Такође, мађарски премијер је позвао на „окупацију Брисела“ и избацивање евробирократа, те на повратак европских институција европским народима. Нажалост, имајући у виду будући састав Европске комисије, корените промене, под вођством Патриота за Европу, ће бити могуће тек после наредних избора за Европски парламент 2029. године.
Будући да је овогодишњи скуп у Понтиди одржан дан пред годишњицу крвавог напада Хамаса на Израел (7. октобар 2023. године), већина присутних лидера је исказала своју безрезервну подршку овој блискоисточној земљи у борби против исламског тероризма. Такође, симболички значај ове манифестације је додатно повећао још један, од стране учесника више пута споменути, догађај – годишњица победе коју је Света лига, коју су, између осталих, чинили Млетачка Република, Шпанија, Република Ђенова и Војводство Парма и Пјаченца, извојевала у поморској бици код Лепанта против Османског царства 7. октобра 1571. године. Због тога је Салвини своје излагање закључио констатацијом да нико „не може зауставити свету алијансу европских народа која се данас рађа из Понтиде“, која је изазвала значајну медијску пажњу, свакако увећану захваљујући присуству специјалних гостију из иностранства.
[1] Овде: http://www.caparini.com/storia%20della%20lega/1988-1990_new.htm.
[2] Овде: Autonomia, Calderoli avvia negoziati con Regioni (regione.lombardia.it).
[3] Овде: https://www.altalex.com/documents/news/2024/09/17/open-arms-pm-chiede-6-anni-reclusione-matteo-salvini.
Иван Јокановић за Компас
