Вештачка интелигенција се широко користи у медицинској пракси, посебно током сложених хируршких захвата. Али, да ли је у стању да сама постави дијагнозу?
Истраживачи из медицинског центра „Beth Israel Deaconess Medical Center” одлучили су да упореде образложење чет-бота са дијагностикама људских лекара у пет клиничких случајева.
Чет-бот је, као и лекари, имао задатак да процени вероватноћу одређене дијагнозе на основу анамнезе.
Затим су имали прилику да поставе своју прогнозу на основу обављених тестова као што су рендгенски снимак грудног коша, мамографија, стрес тест и уринокултура.
С обзиром на присуство поузданих промена у тестовима пацијената, показало се да је дијагностиковање болести подједнако било лако и за вештачку интелигенцију и за лекаре. Међутим, ако тестови нису доступни, чет-бот је показао јасну предност у постављању дијагнозе.
„Лекари понекад имају тенденцију да играју на сигурно, што може довести до претераног лечења и употребе превише лекова“, рекли су аутори студије.
Вештачка интелигенција доноси непристрасније одлуке са већом вероватноћом тачности, тако да може бити веома корисна у процесу дијагнозе, преноси руско „Здравље онлајн“.
Вештачка интелигенција има значајан потенцијал да трансформише област медицине и лечења. Коришћењем напредних алгоритама и машинског учења, AI може анализирати велике количине медицинских података брже и прецизније од људи. Ово укључује дијагностику болести, персонализовану медицину, предвиђање исхода лечења и развој нових лекова. AI такође може помоћи у управљању и анализи клиничких података, што омогућава боље одлучивање засновано на подацима.
Поред тога, роботика усмерена ВИ-ом може изводити комплексне хируршке процедуре са већом прецизношћу и мањим ризиком за пацијенте. У целини, вештачка интелигенција нуди обећавајућу будућност за медицинску индустрију, побољшавајући ефикасност и исходе за пацијенте.
Вештачка интелигенција (AI) има потенцијал да значајно унапреди дијагностиковање разних болести у медицини. Коришћењем напредних алгоритама и машинског учења, AI системи могу анализирати велике количине медицинских података, укључујући слике, лабораторијске резултате и клиничке записе, да брзо и тачно идентификују обрасце који могу указивати на одређене здравствене стања. Ово може помоћи лекарима да дођу до прецизних дијагноза брже него што је то традиционално могуће, што је посебно корисно у случајевима где је време критичан фактор, као што су онколошка обољења или инфективне болести.
Поред тога, AI може помоћи у персонализованом приступу лечењу, анализом генетских информација пацијента и предвиђањем најбољег могућег третмана. С обзиром на своју способност да учи и адаптира се, AI континуирано побољшава своју тачност и ефикасност, што може довести до значајних побољшања у превентивној медицини и управљању хроничним болестима.
