Реч је о Богородичиној икони – Стена необорива или Гора неразрушива. Датира из 14. века. Име аутора није познато, али је у питању готово сигурно српски иконограф. Израђена је техником темпере на дрвету, са позадином која бојом и мотивима представља стену.
Сличну икону је поседовао Свети Сава и сматра се да је по узору на њу настала и ова икона. Свети Сава је своју икону поклонио манастиру Филокалу у Солуну и није сигурно да је сачувана.
Икона је литијска и обострано је осликана. На полеђини је изображен управо Свети Сава и то са ромејском царском круном на глави, са којом никада више у историји није насликан, што свакако није случајно и без разлога. Будући да се настанак иконе везује за време проглашења Српске Патријаршије, то је био јасан израз несугласица са Цариградом и снажна порука решености црквене јерархије да очува дело Светог Саве.
Према предању, пред овом иконом су се на последњој заједничкој вечери уочи Косовске битке помолили српски великаши и заклели на верност Христу и кнезу Лазару, након чега је икона враћена у Хиландар.
Данас се чува у манастирској ризници. Икона Богородице са Христом је врло добро очувана, док је нажалост икона Светог Саве прилично оштећена.
Кнез Лазар даровао Светој Гори једну од највећих светиња
Једна од највећих драгоцености Свете Горе је и део појаса Пресвете Богородице, који се вековима чува у манастиру Ватопеду. Њу је манастиру Ватопед поклонио Свети кнез Лазар.
У првим вековима се налазио у Јерусалиму и Кападокији, да би крајем 4. века био пренесен у Константинопољ, најпре у храм Халкопратион, а затим и у чувену Влахернску цркву. За време владавине цара Лава VI Мудрог је поново пренесен у царску палату, где исцељује његову болесну супругу, царицу Зоју. У знак захвалности, царица је појас од камиље длаке потпуно украсила златним концем, који је тако добио данашњи изглед.
У 12. веку је део појаса доспео у Бугарску, а Бугари су га поклонили кнезу Лазару највероватније око 1386. године, након удаје Драгане, ћерке кнеза Лазара за сина цара Ивана Шишмана.
Кнез Лазар је касније тај део Богородичиног појаса, заједно са великим комадом Крста, поклонио светогорском манастиру Ватопеду.