Икона Мајке Божије која се назива „Достојно јест“ или „милосрдна“ налази се на горњем месту олтара Свето-Успенског саборног храма у Кареји – административном центру Атона. По предању, крајем 10. века недалеко од Карејског манастира, који је основао Константин Велики у келији је живео старац-отшелник са својим послушником.
Једне недеље старац се упутио на свеноћно бдење у Карејски храм, а послушник је остао у келији сам. Ноћу му је покуцао непознати монах, и послушник га је пустио.
Настанак песме
За време свеноћног бдења, када су обојца стали пред иконом „милосрдна“, да би величали Пресветлу Богородицу древном песмом Козме Мајунског, Часнију од херувима…гост је приметио да се код њих најпре пева „достојно је да уистину блаженом зовемо Тебе Богородицу, присно блажену и Пренепорочну и Матер Бога нашега“.
За време ове песме Богородичина икона је сијала небеском светлошћу, а послушник је плакао од умилења. На његову молбу ову дивну песму гост је записао, будући да није имао хартију, на камену који се смекшао попут воска, под руком чудесног појца. Назвавши себе Фаврило, странац је постао невидљив.
Послушник је истог часа донео плочу и предао је незнанцу. Он ју је узео и почео да на њој својим прстом исписује песму „Достојно јест“. Под његовом чудотворном руком камен је постао мек као восак. Прст којим је писао дубоко се урезивао у камен и речи су се у њега утискивале читко и разговетно. Окончавши писање, незнанац је плочу предао монаху и рекао: „Од сада тако певајте и ви, и сви хришћани.“
Затим је изненада, као муња, ишчезао од зачуђених погледа побожног монаха. Послушник је дуго стајао пред каменом плочом. Обузело га је радосно и побожно дрхтање при погледу на слова, чудесно урезана у камен. Слично Луки и Клеопи, који су ишли у Емаус и нису препознали свог васкрслог Господа, послушнику је за време боравка госта остало непознато ко је овај тајанствени монах. И тек је тада, када је остао сам, схватио да је то био небожитељ.
Аргангел Гаврило
Православна црква верује да је небожитељ који се јавио био архангел Гаврило. Он је и у време земаљског живота Богородице Њу ватрено прослављао и био Њен чувар и благовеститељ. Зато су атонски монаси сваке године на том месту вршили службу као сећање на чудо које се тамо десило, а у част архангела Гаврила. Научивши песму, монах је започео да славослови Богородицу рим речима.
За тај чудесни догађај убрзо су дознали и други атонски старци. Сви су једним устима и једним срцем прославили Христа Бога и Његову Пречисту Мајку и отпевали нову ангелску песму коју је на земљу донео архангел Гаврило. Затим је вест о појави Архангела пренета патријарху и цару. Државом су тада владала браћа Василије и Константин, названи „у порфиру рођенима („Порфирогенити“), док је патријарх био Николај Хрисоверг. Идући код цара и патријарха, атонски монаси понели су у Константинопољ камену плочу са урезаном песмом Богомајци као доказ истинитости вести коју су донели.
Од тог времена ова ангелска песма „Достојно јест“ која потпуно изражава слвау и величину Пресвете Богородице, одјекнула је, а и сада одјекује црквом Христовом на Божанственој литургији и другим богослужењима. Раширивши се васељеном, она је постала заједничка и омиљена свим хришћанима у тој мери да је данас чак и најмлађа хришћанска деца с великиом радошћу певају у славу Богородице.
Икону Божије Мајке пред којом је била испевана песма „Достојно јест“ пренели су у Саборни храм. Плоча на којој је архангел Гаврило написао песму, била је пренесена у Цариград царевима Василију и Константину Порфирегонитима за време патријарховања светитеља Николе Хрисоверга. Многобројне копије Атонске иконе „Достојно јест“ или „Милосрдна“ уживају велико поштовање у руским црквама.
Прослављање
Овај описани дивни догађај на Светој Гори помиње се и празнује 11. јуна сваке године. Како се, међутим, током месеца јуна пости у част првоврховних апостола Петра и Павла и пева се Алилуја, то је, да би се сачувале те свете установе цркве и да се не би дозволило разрешење од поста, утврђено да се 11. (24.) јуна слави само икона Богородице, а да се сабор архангела Гаврила пренесе на 13. (26.) јул.
Иконографиски тип иконе близак је Елеуси, са Младенцем, који је приказан с десне стране од Богоматере. Младенац је окренут посматрачу, у десној руци држи развијени свитак на којем су написане речи молитве.
