Европа је, чини се, коначно остала без свог дугогодишњег и моћног савезника – Сједињених Америчких Држава. Да је до тог заокрета дошло, недавно је још једном поручио и потврдио са говорнице Генералне скупштине Уједињених нација председник Доналд Трамп. Ово окретање леђа долази у тренутку када водеће европске земље – некадашње локомотиве Старог континента – пролазе кроз велике економске и финансијске потешкоће.
Све су чешћа и признања да досадашњи западноевропски друштвени модел више није одржив. Први који је то невољно признао био је недавно немачки канцелар Фридрих Мерц, поручивши да економска ситуација у његовој земљи, али и у остатку Европе, више не дозвољава властима да наставе са финансирањем државе благостања у досадашњем облику. Била је то најавa извесне смрти европске идеје државе благостања.
Да ли Европа уопште може да се извуче из ситуације у коју је упала? На то питање у разговору за Глас Српске одговарао је економиста и бивши банкар, а данас инвестиционо-финансијски саветник Бранко Драгаш. Према његовим речима – врло тешко, готово немогуће.
Завршна фаза распада ЕУ
На то, каже, упозорава већ годинама, па чак и деценијама. У току је, како он види, завршна фаза распада – и Европске уније и саме Европе. Последице ће, сматра он, највише осетити грађани Немачке и Француске.
„Европска унија је пред банкротом. Досадашњи модел неолибералног капитализма, који се претворио у један фашистички концепт капитализма, полако изумире. Пропада, јер су темељи уздрмани. Мислим да улазимо у време једне велике системске кризе, која би на крају могла завршити чак и неким новим ратом, јер поједини европски и бриселски званичници, те представници олигархија, не виде други начин да реше нагомилане проблеме“, истиче Драгаш.
Он додаје да је прича о држави благостања лажна, те да истраживања показују да све више грађана једва саставља крај с крајем – и то не само у Немачкој, већ и у Француској и Великој Британији.
„Суноврат који је доживела Немачка од 2022. године је просто невероватан. Сви економски показатељи говоре да се ова држава налази у стагфлацији. Оно што се у Француској дешава, ту мислим на све веће протесте, сигурно ће се прелити и на остатак Европе. Дугови који се приказују као званични су лажни, нису прави. Они су далеко већи. Према неким мојим проценама, укупни дугови земаља чланица Европске уније тренутно износе више од 220.000 милијарди евра“, упозорава он.
„Грађани, подигните новац из банака“
На питање Гласа Српске како европски лидери мисле да врате толике дугове, Драгаш одговара да ће то бити покушано новим штампањем новца – што ће, како тврди, на крају довести до потпуног колапса евра.
„Не бих да ширим панику, али препоручио бих грађанима да дигну свој новац из банака. Он им тамо није сигуран, јер је финансијски балон пренадуван. Треба поменути и изјаве Макрона и Мерца да постоји могућност да држава искористи и штедњу грађана за подмирење дугова. То је нешто на шта такође упозоравам. Зато новац са рачуна треба подићи да не би била поновљена прича са старом девизном штедњом“, каже он.
Либерални капитализам, по његовим речима, више није у стању да се контролише у покушају да опстане.
„Зато и све мирише на неки нови рат, јер погубљена и отуђена европска елита гура Европу у све дубљи глиб, живи песак, у којем – што се више врте – све дубље тону. Упозорио бих и оне који којим случајем тргују са хартијама од вредности. Ја их волим звати “без вредности”. То тржиште тренутно вреди четири милиона милијарди евра. То је једноставно неизводљиво – мора пући“, упозорава он.
Као један од начина заштите, препоручује људима не само подизање новца из банака, већ и улагање у реалне вредности.
„Треба куповати злато, јер ће његова вредност и даље вртоглаво расти. Једна унца тренутно вреди више од 3.750 долара. Верујем да ће ускоро прећи и границу од 4.000, а током наредне године и 6.000 долара за једну унцу. Подсетио бих да једна унца износи 31,1 грам. И сребро је добра инвестиција. Оно тренутно вреди око 44 долара, а могло би ићи и на пар стотина. Они који имају нешто вишка новца, нека купе и земљу и нешто посаде на њој. Једноставно, мислим да је најбоље улагати у производњу хране, медицину, фармацију и енергетику. Ради се о стварима које имају реалну вредност“, наглашава Драгаш.
Злато је једини прави новац
Да је раст вредности злата показатељ тешких и неизвесних времена, Драгаш не спори.
„Злато је данас једини прави новац. Све остало је обичан и безвредан папир. Замислите оне који су рецимо купили злато када је оно коштало око 800 долара. Као што сам већ рекао – све указује на то да ће вредност овог племенитог метала и даље вртоглаво расти. Много је новца у оптицају, а он пропада. Према неким подацима у свету данас постоји 107.000 милијарди папирног новца у вредности долара. То ће криза појести“, каже он.
Упитан може ли Европа повратити конкурентност без јефтиних руских енергената, имајући у виду да је само у последње три године преко 500 милиона евра преплатила скупљу нафту и гас, Драгаш сматра да спас постоји – али само у радикалној промени.
„Једини спас је да се расформира Европска унија као заједница, јер се ради о потпуно нездравој творевини. Једино суверенистичке политичке снаге могу извући Европу из глиба, који није само економски и финансијски, већ и цивилизацијски. Ако би икада дошло до тога, онда би требало направити стратешки савез, који би обухватио Рим, Берлин, Париз и Москву. То је једини спас за Европу“, тврди он.
Рат с Русијом већ 2030?
Да ствари иду у том правцу, по његовом мишљењу, сведочи и то што је, како каже, око 90 одсто његових пословних партнера из Европе већ преселило пословање и капитал на Далеки исток – најчешће у Куала Лумпур, али и у Шангај, Сингапур, па чак и Вијетнам.
С друге стране, Европа, каже, клизи у рат са Русијом до којег би могло доћи већ 2030. године.
„Само је питање да ли ће осиромашени грађани Европе то прихватити. Према једном немачком истраживању, око 68 одсто младих између 20 и 25 година на тако нешто није спремно. С друге стране, имамо богате који у новом рату виде излаз за своје проблеме, зато и завађају народе и државе, користећи страх као моћну алатку за манипулацију“, упозорава Драгаш.
Коментаришући најављена улагања од чак 800 милијарди евра у одбрану и стављање европске економије на војни колосек, Драгаш каже да ће већина новца вероватно бити обезбеђена новим штампањем, а остатак кроз резање социјалних трошкова.
„Али то ће онда неминовно поново упалити инфлацију и додатно срозати животни стандард Европљана. Биће то као да пожар поново гасе бензином. Верујем да ћемо бити сведоци великих социјалних немира у појединим земљама. Полако се кува као у неком вулкану. Мислим да је мало потребно да тај вулкан еруптира“, додаје он.
Европу као остарелу проституку стиже казна
По његовом мишљењу, ствари су кренуле низбрдо још много пре короне и рата у Украјини, а погрешна реакција на демографску кризу – довођењем миграната и ширењем социјалног система – била је један од првих великих потеза који ће скупо коштати Европу.
„После многобројних крсташких ратова које су водили широм света, предстоји освета некада покорених земаља. После векова колонијализма, Европу као остарелу проститутку сада стиже, рекло би се, заслужена казна. Нас то не треба да брине. Како неко нешто посеје, нека и жање. Доста смо ми патили“, каже он.
Према Драгашевим речима, оваква политика прети да потпуно промени демографски пејзаж Старог континента, што је већ очигледно у Холандији и Француској.
„Постоји чак идеја да би мигрантима требало дати немачко држављанство да би се онда они борили и ратовали са Русијом. Онда је један немачки социолог истакао да то није никако добро, јер ти наоружани мигранти неће ратовати против Руса, већ Немаца“, наводи он.
Додаје да је за нас кључно да схватимо све геополитичке процесе и потресе – и да, ако можемо, повучемо праве потезе.
„Било би најбоље када би се овдашњи људи вратили из западне Европе и уложили нешто у покретање сопственог бизниса“, поручује на крају Драгаш.
