Ко би убудуће могао управљати Појасом Газе? То је питање постало актуелно након што је један неименовани палестински званичник за ББЦ изјавио да је исламистички Хамас, који влада Појасом Газе, сигнализирао спремност да преда власт некој другој палестинској институцији.
То би могла бити Палестинска самоуправа (ПА) или нека нова, још неформирана институција. Услов за то је, према речима званичника, постизање договора „на националном и регионалном нивоу“.
Изјава је дата у контексту нацрта који су Египат и Катар припремили за наставак индиректних преговора између Израела и Хамаса о новом примирју.
Нацрт примирја
Примирје би требало да траје пет до седам година, уз потпуно повлачење израелских снага из Газе и ослобађање свих израелских талаца у замену за палестинске затворенике.
На спремност за разговоре о повлачењу са власти засигурно је утицало и значајно слабљење Хамасове позиције услед израелских војних деловања у Појасу Газе. Та војна операција уследила је као одговор на смртоносни Хамасов напад на израелску територију 7. октобра 2023. године.
Тада је Хамас убио око 1.200 људи и отео још око 250 особа које су одведене у Газу. Према подацима Министарства здравства, које је под контролом Хамаса, у рату је до сада погинуло више од 50.000 Палестинаца.
Према анализи листа Ал-Hayat ал-Јадида, који је близак Палестинској самоуправи, јасно је да Хамас под притиском дуготрајног рата мора реаговати. Повећана спремност на компромис вероватно је и последица све чешћих протеста грађана у Гази, који свакодневно траже оставку Хамаса.
„Ти протести јасно изражавају одбацивање власти Хамаса од стране становништва“, наводи лист.
Такође се нагађа да би Влада у Техерану ускоро могла одустати од својих савезника на Блиском истоку, укључујући Хамас, у склопу преговора са САД.
Историја Хамасове власти у Гази
Ако би се Хамас заиста одрекао власти, завршио би се дуг период његове политичке владавине у Појасу Газе.
Још 2005. године тадашњи израелски премијер Аријел Шарон наредио је повлачење израелске војске и израелских досељеника из Газе.
Већ идуће године Хамас је освојио већину на парламентарним изборима у палестинским подручјима.
Убрзо након тога пристао је на улазак у заједничку владу са конкурентским покретом Фатах, који у основи контролише Палестинску самоуправу.
Међутим, коалиција се распала након само неколико месеци. Оружане снаге Хамаса 2007. године напале су седиште Фатаха и преузеле потпуну контролу над Газом. Од тада Хамас готово неометано влада Појасом Газе.
Хоће ли Хамас добровољно предати власт?
Је ли моћ Хамаса сада озбиљно угрожена? Политички аналитичар Питер Линтл из Задужбине за науку и политику у Берлину, који проучава блискоисточни сукоб, сумња да би ускоро могло доћи до добровољног и суштинског преноса власти од стране Хамаса.
Права препрека, каже он, је демилитаризација коју захтева Израел. Линтл, међутим, може замислити да би Хамас био спреман одрећи се непосредног политичког управљања у Појасу Газе у корист технократске владе.
„Али сумњам да би Хамас пристао на своје разоружање. А онда се поставља питање ко би се бринуо о унутрашњој и спољној безбедности ако би Хамас остао наоружан. вјероватно’>вјероватно би и даље био јачи од било које друге оружане силе“, каже за Deutsche Welle стручњак за Блиски исток.
Због тога је, према његовим речима, мало вероватно да би Израел на то пристао.
Слично ситуацију види и Маркус Шнајдер, директор Регионалног пројекта за мир и безбедност на Блиском истоку при Задужбини „Фридрих Еберт“ у Бејруту.
Недостатак алтернативе у Гази
Теоретски је могуће да Хамас напусти Газу, каже он, али је нејасно ко би га заменио.
„Унутар Газе не постоји права алтернатива. Једина могућа опција била би Палестинска самоуправа. Али Израел је већ годину и по блокира. Заборавља се да Појас Газе и Западна обала чине политичку целину. Дугорочно је тешко замисливо да њима управљају одвојене власти“, казао је Шнајдер.
Како би алтернатива Хамасу могла изгледати тренутно је тешко замисливо, сматра и Линтл.
„Можда би под неком другом израелском владом био могућ компромис. Актуелна израелска влада је против Палестинске самоуправе и јасно против израелског повлачења из Газе“, рекао је Линтл.
Додаје да делови садашње владе заговарају поновно насељавање Газе или барем успоставу великих сталних израелских сигурносних зона.
„Тренутна тампон зона већ заузима око 30 одсто територије Газе“, каже Линтл.
Шнајдер не верује да би садашња израелска влада могла пристати на било који нови облик палестинске самоуправе након евентуалног повлачења Хамаса.
„С обзиром на израелску политику у протеклих годину и по, јасно је да Израел није заинтересован да се у Гази формира било каква нова палестинска политичка структура без обзира на њен састав. Од почетка рата могло се разговарати с алтернативним снагама. Израелу очито није стало до политичке алтернативе“, рекао је Шнајдер.
