Крај године долази са још једним потенцијалним санкцијама које би могле имати утицај на цео регион.
Од најава америчких санкција Нафтној индустрији Србије(НИС), која је у већинском власништву руског Газпромњефта и кровне компаније Газпром, страхује не само Србија него и све земље региона с обзиром на зависност у нафтном сектору.
Овде је првенствено реч о Јадранском нафтоводу (ЈАНАФ) који је са НИС-ом потписао уговор о испоруци нафте до 2026. године, а којим преко 90 одсто нафте стиже у Србију.
Хрватској не одговарају санкције Србији
То је била и једна од тема недавно одржаног састанка председника Србије Александра Вучића и премијера ХрватскеАндреја Пленковића, који је изразио заинтересованост да се ово питање што пре реши, јер ником не одговара завртање вентила.
Посебно не ЈАНАФ-у. Постоји интерес и од стране Америке и ЕУ за променом власничке структуре у НИС-у, односно смањивање удела руске компаније.
„Морамо наћи одрживо решење које је добро и за ЈАНАФ и за економију Србије“, рекао је Пленковић након разговора са Вучићем.
„Мислим да ником није у интересу да било ко, па ни Србија, остане без нафте, и Хрватска сигурно неће бити та која ће бити предводник такве политике“, рекао је Пленковић, отварајући тиме још један проблем.
А то је понашање ЈАНАФ-а након санкција, односно да ли ће се поштовати уговор о испоруци нафте са НИС-ом који је на снази до 2026. године и тиме ризиковати пословање под санкцијама или ће доћи до прекида снабдевања.
У том случају о детаљима раскида уговора одлучивао би арбитражни суд, што је дефинисано уговором.
БиХ (не) треба да брине
Регион страхује да би у најмању руку могло доћи до поскупљења нафтних деривата, с обзиром на то да Газпром има своју мрежу у БиХ.
Међутим, економисти су мишљења да, уколико дође до санкција, оне неће имати превелики утицај на само тржиште БиХ.
„Све зависи од тога како ће се Србија односити према тим санкцијама. Односно да ли ће доћи до препакивања власничке структуре“, каже стручњак за енергетику из Сарајева Алмир Бечаревић, не желећи да прејудицира могуће последице на БиХ.
„Чињеница је да увозимо деривате из Србије, али морамо видети расплет ситуације са већинским власништвом. Индиректно ће се осетити, јер Газпром поседује пумпе у БиХ а набављају нафту у Панчеву, тако да је све отворено“, појашњава Бечаревић.
Тржиште БиХ покрива око 20 одсто деривата из Рафинерије у Панчеву, што није велика количина. Међутим, ради се о релативно малом тржишту подложном утицају, па би могло доћи до поскупљења.
Економиста Зоран Павловић решење такође види у препакивању власничке структуре, како би се растеретио притисак не само на Србију него и на ЈАНАФ, који има највеће уговоре управо са НИС-ом, ИНА-ом и МОЛ-ом.
У таквим околностима не верује да ће бити значајних турбуленција јер ником није у интересу да уништава компаније које су жиле куцавице.
„Када погледамо у коначници где се налази БиХ, мислим да не треба да се бринемо, јер је дистрибуција коју ми овде имамо добијена из више канала – из Италије, али и преко луке Плоче“, каже Павловић.
Руско–амерички антагонизам
Србија је у овом случају преко 90 одсто зависна од испоруке нафте ЈАНАФ-ом. А алтернатива би био транспорт баржама Црним морем што је мало вероватно.
„Имамо шарено дефинисану дистрибутерску мрежу која не би требало директно да потпада под америчке санкције“, закључује Павловић.
БиХ има два аранжмана са Србијом у овом тренутку. Један је увоз око 20 одсто нафтних деривата и то је допуна редовног увоза који иде преко италијанских рафинерија. Други аспект је извоз сирове нафте из Обудовца, који се за сада извози у Србију у пробним количинама. У случају санкција, све то би било заустављено.
Најаву санкција коментарисао је и амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил, који није потврдио увођење санкција.
Међутим, каже да је ризик сарадње са руским фирмама одувек постојао, нагласивши да би управо „промена власништва сигурно донела више мира и просперитета, и у Србији и у региону“.
Са друге стране, амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов имао је другачију поруку за Американце, и што се тиче нафте, али и актуелне приче око гасовода Јужна интерконекција.
„Американци раде све, од експлозије Северног тока до санкционисања наших банака, само да не дође до руског гаса у БиХ. Ево, видимо сада намеравају неке санкције против НИС-а у Србији и то ће бити можда неки малигни утицај на односе Руске Федерације и БиХ у овом смислу“, рекао је Калабухов за БХРТ.
Могућа решења
Стручњаци, осим откупа дела власничке структуре од Руса у циљу преузимања већинског власништва, виде и потпуни откуп руског удела у НИС-у као једну од могућности.
Истовремено, мало је оних који сматрају да је такав сценарио реалан, јер осим економског, руски утицај у смислу присуства у некадашњем државном енергетском гиганту значајан је и у политичком смислу.
Такође, не искључује се ни могућност договора са Американцима да санкције не буду уведене, јер би то имало шири утицај од оног што се жели постићи у Србији.
Газпромњефт и Газпром имају 56,15 одсто власништва у бившем државном гиганту Србије НИС-у, док је 29,87 одсто у власништву Републике Србије. Остатак су мањински акционари.
Европска унија и САД ставили су Газпромњефт на црну листу 2014. године, након руске анексије украјинског полуострва Крим.
Уколико до санкција дође, највеће питање на регионални утицај биће да ли ће ЈАНАФ да прати америчке санкције или ће наставити са испоруком нафте Србији, што је према мишљењу стручњака у овом тренутку тешко очекивати.
