И Совјетски савез имао је свог Опенхајмера – оца атомске бомбе. Он се звао Игор Курчатов и као нуклеарни физичар био је шеф совјетског програма који је изнедрио Стаљиново атомско оружје.
Совјетски савез је после девет година развоја тестирао своју прву атомску бомбу. Код Семипалатинска у Казахстану. „Прва муња”, како су назвали прву совјетску атомску бомбу, детонирана је 1949. године.
Недалеко од центра за тестирање атомског оружја где је детонирано 456 атомских и хидрогенских бомби налази се град Курчатов. За време Совјетског савеза он није постојао на мапама. Кроз њега је пролазила пруга, али за ту станицу није могла да се купи карта.
Они који су добили посао у институтима и погонима који су радили н атомском оружју у Курчатову, прво су одлазили у Москву. Ако би прошли све безбедносне провере, држава је организовала превоз до града који званично није постојао. Најинтересантније је то да су сви који су живели у Курчатову, адресе имали у Москви. Чак и најближа родбина није смела да зна где живе и шта раде. Практично, они су били у добровољном изгнанству, некој врсти логора.
Занимљиво је да и у Русији постоји град који носи име Игора Курчатова. Он се налази у Курској области и настао је 1968. године због изградње нуклеарне централе.
Курчатов у Казахстану је данас напуштен. Шта није пропало због зуба времена, уништио је човек. Лопови су покрали све металне делове, чак и арматуру у зидовима. Зграде у којима су некада са породицама живели војници, научници, лекари, сада подсећају на Чернобил.
Та област је слабо насељена. Мање од једне особе на хиљаду километара квадратних. То је гарантовало тајновитост а затим и безбедност због радиоактивног загађења. Командни центар одакле су детониране бомбе имао је зидове дебеле два метра и наводно је могао да издржи директан удар атомске бомбе. Сада је све то уништено.
