Гламоч је живописно место, а у њему постоје несвакидашње атракције и природни феномени, попут реке која тече „узбрдо“ и највишег надгробног споменика на Балкану.
Свестрани Гламочанин Синиша Шолак, који је добар познавалац сваког метра овог места, прича да се у Гламочкој долини налазе светилишта богова Силвана и Дијане, моћног пара илирског пантеона.
„У већини приказа Силван је представљен као пола јарац-пола човјек, а Дијана са псом или козом. Археолози су открили 11 рељефа на којима је приказан Силван, који је и римски бог шума и пашњака. А, пастирство је у Гламочу и данас једна од главних дјелатности у Гламочком пољу“, наводи Шолак, који оком камере и пером биљежи сваки тренутак живота, те је аутор и коаутор бројиних дјела уско везаних за истраживање надгробних споменика.
Споменик
У Гламочу се, каже он, налази и највиши надгробни споменик на Балкану.
„Нишан са турбаном Омер-аге Башића из 1798. године један је од најупечатљивијих надгробних споменика на Балкану. Смјештен је на средини пута између Гламоча и Ливна и висок је 4,7 метара“, прича Шолак и додаје да је овај надгробни споменик један од чуда у овом дијелу Европе који привлачи пажњу бројних туриста.
Ретко се на једном месту могу видјти џамија, католичка и православна црква заједно, као што је то могуће у Гламочу.
„Стари град или Табија је једини очувани дио који је издржао тест времена. Твррђава је напуштена 1851. године, а дјелимично срушена 1852. У близини тврђаве налази се пећина н којој је касније подигнута породична кућа. За пећину постоји легенда која каже да се у њу за вријеме прогона под Диоклецијаном склонило седам спавача. Њихова имена су уклесана у камену, а неки од њих су Миксилина, Мернош, Дебернош, Шаднош и Кефештатиош“, прича Шолак.
Чудан четвртасти камен
Шолак прича да је простор данашњег Гламоча континуирано насељен још од бронзаног доба, како он каже уназад готово 6.000 година.
– Географски положај Гламоча створио је праве визуелне атракције. Осим данашњег села Подградина, који метар у пространој ливади налази се чудан четвртасти камен. Правилних је димензија, који вијековима привлачи пажњу. То је двојни или дупли стећак о коме се преплићу легенде и невјероватне приче. Стоји на каменој подлози и на само три мала каменчића–пиљка, како то овдје кажу. Тежак је око три тоне и не зна се како је ту постављен, јер садашњи најсавременији инструменти не би га успјели овако центрирати и правилно поставити. Једна од легенди које се везују за овај споменик нулте категорије, казује да су испод њега покопани владари града – прича Шолак и додаје да, према предању, комадићи стуцаног камена од овог стећка, претвореног у прах помажу нероткињама, па су видљиви трагови резања и одваљивања.
Река
Шолак кроз шалу спомиње да Гламоч има и ријеку која тече „узбрдо“, што нема нигдје на свијету.
– Ријеч је о водотоку рјечице Врбе која извире у истоименом селу на 905 метара надморске висине, на самом улазу у Гламочко поље. За Гламочане рјечица је чудо, јер вода тече из доњег у горњи дио Поља. Тајна је једноставна–нижи дио поља овдје се зове горњи, а виши дио доњим. Тако рјечица Врба као нигдје тече `узбрдо` и ни крива ни дужна постаде овдашњим чудом. Врба је позната и по бифуркацији, односно дијељењу воде на три крака. Стручњаци-хидролози су установили да дио воде с ове локације иде на исток, други на сјевер, трећи на запад, јер се вода, коју су бојили, појављује у Рибнику код Кључа на извору ријеке Сане, која се улијева у Уну. Други крак води у Пливу у Јајце, а вода из трећег крака кроз понор појављује се у Сињском пољу у Хрватској одакле се улијева у Јадранско море – прича Шолак.
Шолак у Гламочу слови за „живу енциклопедију“, па се дотакао и проналаска инсеката – буба које у научном свијету још нису познате.
– Откривена је нова животињска врста. У оквиру спелеолошких истраживања екипе из Хрватске у Гламочком пољу званично је потврђено да су откривене до сада за науку непознате животињске врсте, а ријеч је о бубама чији је проналазак званично потврђен, и то на свјетском нивоу – рекао је Шолак.
Гламочки опанак и кромпир
Гламочани, вриједни домаћини и добри људи, вијековима уназад својим рукама стварају чуда, тако је и гламочки опанак нашао своје мјесто, добио је заштиту као и гламочки кромпир који је постао бренд.
– Наш народ је вриједан и радан. Прво на традиционалан начин је правио и чувао направљено својим рукама. Гламочки опанак је у поступку заштите географског поријекла, а наш кромпир је постао бренд. Становништво се у великом дијелу бави сточарством и пољопривредом, домаћини имају стада која броје и по неколико хиљада оваца. Гламочани се баве и пчеларством, али и туризмом – рекао је Шолак.
Он је навео да је у Гламочу и данас, након ратних дешавања, велики број повратника, али да су у овој западнокрајишкој општинама вијековима уназад заједно живјела сва ти народа.
– Свако је нама добро дошао и добро је дочекан, наши људи су добри домаћини. Гламоч је некада имао највише факултетски образованих људи у бивој Југославији. Оштра и бритка ума, а физички стамени – прича Шолак.
Гламоч и Гламочани сведоци прошлости и преплитања историје, културе и вере увијек су спремно знали да дочекају ратника, али и путника намјерника.
Није било култура и цивилизација које се кроз прошлост нису зауставиле на простору ове западнокрајишке општине, о чему и данас свједоче остаци давних времена, попут онога у селу Роре, гдје се налази натпис ћирилицом још из раног 18. вијека, као и гроб Милутина Маројевића, први помен племића на овим просторима који датира из 15. вијека.
