Први српски динар појавио се крајем 1214. године, за време владавине Стефана Првовенчаног. Ипак, краљ Радослав (1227–1234) се сматра првим српским владаром који је ковао сопствени новац.
Овај новац, познат као “српски динар,” био је симбол независности и државности средњовековне Србије. Ковнице су биле смештене близу рудника сребра, попут Брскова, Рудника, Новог Брда, Сребрнице и Трепче.
Традиција ковања новца наставила се током владавине Стефана Драгутина (1276–1316). Он је од 1276. године у ковници Брсково, близу Мојковца у Црној Гори, ковао динаре према новчаном систему заснованом на млетачком матапану.
Његов најважнији новац био је “динар са заставом,” који је кован после 1282. године. На њему је приказан Христ на престолу (аверс) и фигура краља без круне који прима заставу од Светог Стефана, заштитника династије Немањић (реверс).
С доласком Саса, Рудник постаје један од најважнијих српских рудника. Ту је отворена ковница, а од 1293. године краљ Драгутин почиње да кује динар. Руднички новчићи, захваљујући већој тежини и квалитету, били су вреднији од оних из Брскова.
Посебан значај има “крстасти динар,” први српски новчић са натписом на ћирилици и приказом краља који држи скиптар с крстом. Овај новац носи натпис “СТЕФАН РАБб XU” (Стефан, слуга Христов), док је на другој страни приказан Христ на престолу.
Новац краља Стефана Драгутина био је први српски динар са представом владара самог без звања краља, и последња новчана емисија у ковници Рудник током његове владавине.
