Економски аналитичар Драго Матовић каже за РТС да се инвестиционо злато појављује као пожељна инвестиција широм света. Инвестирање иде од малих количина, око једног грама месечно који тренутно кошта око 8.000 динара, па све до неких „сулудих цифара“, додаје Матовић.
Процењује се да, упркос инфлацији, сваки трећи грађанин и даље бира „сламарицу“ као место за чување новца, готово трећина га оставља на рачуну у банци, а нешто мање на штедним књижицама.
Све је више оних са вишком капитала који се охрабрују и за друге варијанте како да га увећају. Међу најчешћим је куповина некретнина. Они са мање кеша, а више знања – тргују на берзи.
Драго Матовић, економски аналитичар, рекао је у Јутарњем програму РТС-а да су некретнине најпопуларније у Србији, јер људи не знају за друге инвестиције, али и због тога што људи у то имају највише поверења.
Међутим, указује, проблем са некретнинама јесте велика количина капитала која је потребна.
Готово 16 милијарди евра лежи у штедњи у банкама. У последњих 11 година динарска штедња је порасла за више од 500 одсто, али се највише пара чува у девизама. Најпопуларнији је евро.
Матовић оцењује да свакако треба имати поверење, пошто НБС осигурава све депозите у свим комерцијалним банкама, али да штедни улози нису толико популарни, јер су приноси јако мали, пошто каматне стопе флуктуирају, а инфлација је близу каматне стопе на улогу.
Штедња у злату све популарнија, колико кошта грам
Из тог разлога, истиче, као пожељна инвестиција широм света појављује се инвестиционо злато, чија популарност расте последњих година.
Не захтева посебне вештине као на берзи, нити велике суме као са некретнинама, а бележи знатно већи раст него да се новац држи у банци или у непокретностима.
„Она је јако популарна на другим местима, као у Швајцарској, где просечни грађанин има око 120 грама злата. И у Немачкој, и у Америци, и у Кини, и у другим местима. И у последњих пар година у Србији постаје популарна инвестиција. Генерално, то је један сигурни, дугорочни начин штедње“, сматра Матовић.
Објашњава да инвестирање у злато иде од малих количина, које би биле око једног грама месечно, који тренутно кошта око 8.000 динара, све до неких „сулудих цифара“.
Стручњаци за инвестиције кажу да је раст цене злата стабилан протеклих 50 година, не подлеже истим „шоковима“ као тржиште некретнина, а само за деценију цена му је порасла за више од 70 одсто.
