У праисторијско време, према материјалним остацима добијеним ископавањима, Фрушка гора је била углавном насељена на приобаљу Дунава. У планински масив обрастао шумом човек је залазио само ради лова или тражења привременог склоништа за време опасности. Праисторијски локалитети, који обележавају и прва насељавања човека на овом подручју и карактеришу две миграционе струје, које су се овде сусреле, припадају керешкој и старчевачкој култури (за старији неолит), винчанској култури (за млађи неолит) и металном добу.
У античком периоду, за време старих Римљана, Фрушка гора се називала алма Монс – плодно брдо, што указује да је и у том добу била обрасла шумом и настањена са разноврсном дивљачи.
Сирмијум је био једна од четири римске престонице
Овај период историје карактеришу борбе Римљана са Варварима, утврђења, путеви, пристаништа, некрополе и сви облици ратничког живљења, па све до велелепног Сирмијума (Сремска Митровица) – једне од четири римске престонице у III веку. Остаци овог периода налазе се, првенствено, у заштитној зони Националног парка, мада их има (или се очекују да ће бити пронађени) и у шумској зони, где су се људи у античком периоду бавили рударством.
Трагови стабилизације римске империје налазе се, између осталог, и у остацима важног римског пута од Земуна преко Нових Бановаца (Burgunac), Сурдука (Rittium), Сланкамена (Acumicum) и Баноштра (Malata Bononia), који десном обалом Дунава води до најсевернијих граница Паноније.
Овај део Панонске низије био је током читаве историје позорница бурних историјских догађаја који су често доводили до нестанка старе и појаве сасвим нове популације људи.
Борбе око римских северних граница, пад Сирмијума, надирање Авара и Словена и њихове борбе са Византијом представљају улазак у средњи век, а борбе Авара са Францима (791-796) уводе панонску равницу у сферу експанзије Западног царства. У то доба се учвршћује црквена организација и Срем добија епископију, а затим у XIII веку бискупију. У Баноштру се крајем XII века оснива бенедиктански манастир. Турски упади у Срем од 1390. и 1392. најављују ново немирно поглавље историје.
Турци су у Срему били до почетка XVIII века
После дефинитивног уласка у ова подручја Турци су своју власт организовали углавном по градовима, који су као центри власти добијали турски карактер. Тако је Сремска Митровица била највеће муслиманско насеље у Срему. После победе Евгенија Савојског над Турцима код Сенте 1697. године, односно закључења Карловачког мира 1699. године јужни градови и даље остају под Турцима, а живаљ из њих се сели у хришћанску Угарску и, задржавајући се на падинама Фрушке горе, насељава прњаворе подигнутих или обновљених манастира. Турци у Срему остају до краја XVII и почетка XVIII века, када се успоставља аустријска власт.
Од почетка средњег века у ове крајеве надиру многи народи остављајући за собом трагове својих цивилизација. Период који почиње распадом римске а завршава се распадом турске империје, на подручју Фрушке горе остављао је и уништавао материјалне трагове присуства Келта, Авара, Хуна, Словена, настанка хришћанства, подизања богомоља, али и формирања утврђења, градова, великих феудалних добара, војне границе и боравка освајача.
Објекти сакралне и профане архитектуре на Фрушкој гори
Из овог периода до данашњих дана сачувано је сразмерно највише споменика како сакралне, тако и профане (војне и цивилне) архитектуре и они се налазе делом у насељима а делом на ваннасељској територији на читавом подручју Фрушке горе.
Од профаних – јавних објеката значајни су стамбени објекти у насељима, односно читаве насељске целине, као сто су: Сремски Карловци, Петроварадин, Ириг и др, а од сакралних објеката најзначајнији су манастири са својим манастирским црквама и стамбено – производним комплексима. У време када су оснивани, манастири су представљали значајне духовне али и привредне центре. Њихова организациона повезаност (метоси, филијале) и њихови поседи (прњавори) земље и људство, давали су им знатну економску снагу и утицај. Подигнути су углавном у периоду до XVIII века, тако да данашњи комплекси и цркве у њима имају мало (или нимало) од првобитне архитектуре, али су првобитне организације комплекса знатно сачуване.
Њихов значај за историју и културу је велики, јер се не ограничава само на верске побуде из којих су настали, већ се проширује и на културне и економске везе које су ти објекти у средњем веку имали. Сем манастирских, постојале су и цркве у насељима. Њима се или изгубио траг или су касније радикално реконструисане.
Фрушка гора је у средњем веку представљала стратешки важан простор, а утврђења, која су на њој и у њеном подножју подизана, контролисала су и бранила широке потезе значајне за економију и политику свих оних који су је почетком средњег века имали у свом поседу, као и оних који су на те просторе претендовали.
Нешто боље сачувана утврђења, истина новијег датума (иако са стрмим темељима) су Илок и Петроварадин. Први је представљао утврђену тачку на крајњим западним обронцима Фрушке горе, а други важан стратешки положај на природно брањеном месту, усамљене, издигнуте стене која задире у Дунав.
У новијем периоду од 1941. до 1945. године читаво подручје Фрушке горе представља поприште борби, склоништа и збегова. Сведоци о догађањима у овом периоду су бројна спомен – обележја од којих је најзначајнији споменик на Иришком венцу.
Фрушкогорски манастири
Манастири Фрушке горе су јединствена група сакралних објеката настала у периоду од XV до XVIII века. Од 35 изграђених манастира до данас је сачувано 16.
Ти манастири су кроз историју представљали симбол националног отпора Срба Турској империји и заштитнике великог националног блага, оличеног у сакралној уметности и архитектури, очувању духа и колективног памћења народа. Данас су активни следећи манастири: Крушедол, Петковица, Раковац, Велика Ремета, Ђипша, Ново Хопово, Старо Хопово, Јазак, Мала Ремета, Гргетег, Беочин, Привина Глава, Шишатовац, Кувежедин, и Врдник – Раваница.
По историјским изворима ови манастири су настали у првој половини шеснаестог века, али легенде говоре да су настали у периоду између дванаестог и петнаестог века.
Сви манастири су лоцирани на подручју од 50 километара дужине и 10 километара ширине. Током пет векова они су били кичма духовног и политичког живота Срба.
Настали у периоду великих сеоба, манастири су постали центри који су неговали култ последње српске деспотске породице Бранковића, по узору на стару Немањићку династију као историјски узор.
То објашњава развој духовних вредности у овим манастирима као култ појединачних светаца, чији се остаци чувају у њима. Манастири Шишатовац, Ново Хопово, Врдник – Раваница, Беочин, Привина глава и Јазак још носе последице бомбардовања НАТО авијације 1999.
Занимљиви локалитети
Бели Мајдан
Пећина Бели Мајдан, позната је и као Раковачка пећина, односно као стари каменолом.Настала је ископавањем камена, каолинског гранита у давним временима највероватније за потребе оближњег манастира Раковац.
Врдничка кула
Врдничка кула се налази недалеко од насеља Врдник и представља део некадашњег утврђења града Врдника. Данас је то споменик културе од великог значаја и под заштитом је државе. Само ово утврђење се први пут у историјским изворима помиње 1315. године. Од некада, предпостављамо велелепог утврђења, остала је кула и део бедема. Истраживањима овог локалитета пронађени су предмети из римског периода што указује да је пре подизања утврђена на том месту првобитно здање било много старије
Тврђава Градац
У средишњем делу Фрушке горе, недалеко од Црвеног чота, налази се скривени бисер, остаци римске тврђаве из I века нове ере. Сам назив тврђаве је археолозима непознат те је у науку ушла под називом Градац према оближњем врху. Тврђава је скривена у густој шуми и налази се на слепом краку гребена Градац што у много чему отежава њено налажење. Не помаже ни то што је једини прилаз утврди не маркирана стаза дуж које се, према речима планинара, преко лета расхлађују дивље свиње, понекад и у самим рушевинама.
Шуљамачка главица
На јужним обронцима Фрушке горе, недалеко од Гргуреваца, се угнездило село Шуљам. Само село је никло у близини средњевековног манастира Шуљам који је разорен у турбулентним епохама и турским походима. Међутим, историја села сеже много даље. У античком добу у близини садашњег насеља се налазила римска насеобина. Не зна се прецизна локација али је оно највероватније било лоцирано на брду под називом Шуљамска главица. Округласто брдо, северно од села, доминантног положаја у односу на околину.
Излетнички програм
С обзиром да Национални парк Фрушка гора заузима површину од преко 27.000 ха, дужину гребена од око 80 км и ширину од око 15 км, није лако предложити велики број тура, па се практикује да у складу са интересовањем групе, њиховом физичком спремношћу и старосној структури направи заједнички предлог посете. Неке од рута су: Иришки венац – Едукативна стаза – „Црни чот“ – споменик „Слобода“, Иришки венац- Информативни центар – манастир “Крушедол”- манастир “Велика Ремета”, . Хотели (Термал, Premier-aqua) – Врдничка кула – манастир „Сремска Раваница“ – манастир „Јазак“ – манастир „Мала Ремета“ итд.
Лоб и риболов
На подручју Националног парка Фрушка гора налазе се три вештачка акумулациона језера. „Сот“ код насеља Сот (22 ха) која је делом у окружењу шуме ловног резервата Ворово, „Брује“ код насеља Ердевик (15 ха) чија вода делом потиче од издани термалне воде 200 м од акумулације и „Мохарач“ (60 ха) такође код насеља Ердевик. Овде треба издвојити популарна језера „Бели Камен“ код села Бешеновачки Прњавор и Лединачко језеро.
Национални парк у циљу очувања квалитета вода ових акумулација, као и очувања и унапређивања постојећег фонда ихтиофауне и флоре у њима, организује спортско-рекреативни риболов, путем продаје риболовних дозвола преко удружења спортских риболоваца, односно чуварске службе на акумулацијама.
Воде акумулација богате су шаранским и другим врстама риба (шаран, деверика, црвенперка, караш, амур, сом, стука, бодорка, лињак …).
Ловиште Националног парка Фрушка гора обухвата површину од 25518 ха и састоји се од ограђеног („Ворово“) и отвореног дела. Карактеристика ловишта је сложена и врстама бројна фауна, што је у складу са општим природним, климатским и орографским условима терена, као и разнолика и флористички богата вегетација.
Поред тога, већи део ловишта располаже правилно распоређеним извориштима воде, што додатно поспешује узгој дивљачи на овом подручју. Ловиште је брдског типа у коме се поред аутохтоних врста (европски јелен, дивља свиња, срна и зец) налазе и алохтоне врсте дивљачи (муфлон и јелен лопатар) које се узгајају у „Ворову“. Лов је организован у складу са Законом о ловству.
Вредна служба националног парка „Фрушка Гора“ се свакодневно залаже за заштиту, очување и унапређивање биогеографских обележја подручја, екосистема и разноврсности изворне флоре, фауне и фунгије, као и спречавање активности које могу нарушити основна обележја и друга својства националног парка.
