Као једини народ који почетком 9. века франачки анали (у познатом Ајнхардовом делу „Vita Caroli Magni“ насталом између 817. и 830. године) наводе у Далмацији су Срби. Наводе се као Сораби, а тадашња Далмација је поред данашње Далмaције била и већи део Босне и Херцеговине, Црне Горе и западне Србије.
У Ајнхардовим аналима за Србе пише да су „народ који држи велики део Далмације“ (Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur).
Хрвати су живели северно од Истре
Хрвати се у тим аналима не помињу, као ни у другим изворима везаним за Далмацију тог времена. Анализу овог историјског извора даје др Реља Новаковић у књизи „Где се налазила Србија од VII до XII века“ (стр. 23-38, издање Историјског института у Београду 1981).
У то време, тј. након Ахенског мира 812. године, Венецијом, Истром, далматинским острвима и приморским градовима укључујући Задар, Трогир, Сплит, Дубровник и Котор и даље је владало Источно Римско царство (Византија) захваљујући својој апсолутној надмоћи на мору.
Као што знамо, у опису граница Хрватске писац је доста јасан кад је реч о обалској
граници. Хрватска је “Од реке Цетине… до границе Истре, односно до града Лабина“, а затим
каже: “и са брдске стране пружа се и даље од провинције Истре“, што је, такође, доста нејасно.
граници. Хрватска је “Од реке Цетине… до границе Истре, односно до града Лабина“, а затим
каже: “и са брдске стране пружа се и даље од провинције Истре“, што је, такође, доста нејасно.
„Али је зато јасно да се Хрватска са брдске стране пружа даље само од провинције Истре. Ако је у питању некадашња римска провинција Истра, знајући како се она пружала и шта је захватала, у неизвесности смо да ли ово треба да значи да се Хрватска пружала и преко граница према унутрашњости Истарског полуострва или треба разумети да је то пружање било усмерено према Крањској, Горском Котару или Белој Крајини.
Он не каже да се тадашња Хрватска ширила и преко Велебита у Либурнију и од дела Далмације према Панонији.
Док је писац, како нам се чини, веома нејасан кад описује Хрватску на крајњем северозападу, чини нам се да је доста јасан кад описује њено источно гранично подручје: “а према Цетини и Ливну граничи се Србијом.“
