Проблем европских земаља с бројем војника се свео не толико на регрутовање колико на уверавање постојећих снага да не напуштају војску, пише Политико.
Ове седмице француски министар оружаних снага Себастиен Лекорну представио је план задржавања талената како би подстакао војно особље да остане у униформи.
До тога је дошло неколико дана након што је годишњи извештај поднесен немачком парламенту показао да је 2023. године око 1.537 војника напустило Бундесвер, чиме се војска смањила на 181.514 припадника.
Проблем целог Запада
“Ти разговори се сада одвијају у свим европским престоницама, у свим демократијама које имају професионалне војске без обавезног војног рока”, рекао је јуче Лекорну, наглашавајући Уједињено Краљевство и Сједињене Државе.
“На састанцима НАТО-а можемо разговарати о опреми, али сада такође говоримо о нивоу задржавања људи у војсци”, додао је.
Док се Европа поново наоружава због рата у Украјини, земље попут Хрватске најављују повратак обавезног служења војног рока, подсјећа Политико.
Данска ће у војску позивати и жене, Немачка размишља о враћању војног рока
Друге, попут Данске, планирају га проширити тако да укључује и жене. Немачка је укинула обавезни војни рок 2011, али с обзиром на то да су многи у војсци због старости напустили службу, опет се расправља о повратку неке врсте обавезног служења војске.
За земље које се ослањају на професионалне војске, изазов је учинити оружане снаге атрактивним, а то је тешко извести у временима ниске незапослености, оштре конкуренције приватног сектора и широке распрострањености рада на даљину.
Не ради се само о новцу
У Француској војно особље у просеку остаје у оружаним снагама годину дана мање него раније. У Уједињеном Краљевству годишњи мањак у запошљавању износи 1.100 војника, што је еквивалент две пешачке јединице, иако је влада уговорила запошљавање с приватном компанијом Kапита.
Новац, наравно, игра важну улогу у уверавању да људи остану. Једна од водећих мера француског плана је повећање старосних пензија интеграцијом бонуса; повећавају се и плате. Али проблем је у томе што услови услуге једноставно нису тако привлачни. У војсци се, наиме, у правилу пуно ради прековремено те се месецима избива од куће.
“Проблем није регрутовање него задржавање, морамо задржати и породицу”, рекла је адмиралка Лиса Францети, шефица операција америчке морнарице, на конференцији у Паризу раније ове године.
Пољска јако дигла плате војницима
У Пољској је нова влада раније ове године најавила повећање плата од око 20 посто у настојању да задржи војнике. Минимална месечна плата за војника расте са 4.960 злота (1.150 евра) на 6.000 злота. Као одговор на растућу претњу из Русије, пољска војска је нарасла са 95.000 у 2015. на 215.000 ове године.
Француски план укључује помоћ у проналажењу смештаја и приступа здравственој заштити и бризи за ђецу. Парови који раде у министарству оружаних снага, чак и ако је један цивил, моћи ће заједно мењати радна места.
“Радије бих да мање запошљавамо ако бисмо успели побољшати задржавање постојећих снага. То ми је драже него да крећемо у велико регрутовање људи, а да притом број оних који остају у војсци стално пада”, рекао је Лекорну.
Немачка жели повећати број војника, али…
Немачка влада у склопу напора за јачање националне одбране жели повећати број војника на 203.000 припадника до раних две хиљаде тридесетих, али регрутовање иде веома споро.
Посебни комесар Бундестага за оружане снаге, Ева Хегл, рекла је да је повратак неког облика војног рока један од начина да се ствари преокрену. Додаје како је укључивање жена “очитији потез којем је циљ заустављање пада броја војника” будући да је потенцијал “далеко од исцрпљеног”, рекла је.
Законом усвојеним прошле године њемачка влада покушала је услове у војсци учинити привлачнијима. Они тако укључују већу подршку за бригу о деци и повећање пензија.
Не постоје само проблеми с бројем људи, него и основном инфраструктуром. “Кад посјећујем трупе, више не чујем да недостају кациге и заштитни прслуци, него и ормарићи”, написала је Хегл у годишњем извјештају.
Према Хегл, поправак касарни и војних објеката коштаће око 50 милијарди евра, што износи око пола укупног посебног фонда који је влада обезбиједила за јачање војске након руске инвазије на Украјину.
