Владика Атанасије је одавно познато име не само нашој црквеној и широј јавности, већ и целокупном хришћанском, нарочито православном свету.
Епископ Атанасије Јевтић рођен је 8. јануара 1938. године, на други дан Божића, у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају (западна Србија). Његови родитељи, Милан Д. Јевтић и Савка (рођена Брисић), били су земљорадници.
Образовање и рано свештеничко делање
Основну школу завршио је у Драгињу, а нижу гимназију започео 1949. године у Шапцу. Завршио је осмољетку 1953. у Дебрцу, а потом наставио школовање у Богословији у Раковици и завршио у Београду 1958. године. Епископ Атанасије је такође студирао на Православном богословском факултету у Београду, а након тога је служио као свештеник.
Студије и путовања
Након завршетка Богословије, епископ Атанасије је одслужио двогодишњи војни рок у Подгорици и на Косову, након чега је замонашен у Манастиру Пустиња код Ваљева 1960. године и то руком Светог Јустина ћелијског. По повратку са војне службе, наставио је богословске студије и на Теолошкој академији на Халку, као и на Светој Гори и у Атени, где је докторирао.
Професорски рад
Године 1968. прешао је у Париз на Богословски институт Светог Сергија, где је постао професор на предметима као што су Патрологија и Историја Цркве. Током свог боравка у Француској, активно је учествовао на бројним теолошким конференцијама, а такође је био ангажован као свештеник у православним парохијама у Паризу.
После повратка у Београд 1972. године, епископ Атанасије је наставио своје професорске обавезе на Богословском факултету, где је објавио велики број научних радова. За свој рад био је изабран за декана Факултета, а такође је активно учествовао у културном и теолошком животу Србије.
Епископски Рад
У периоду ратова 1991–1999. године, епископ Атанасије је активно помагао својим верницима, као и страдалницима, војсци и избјеглицама. Године 1992. изабран је за епископа захумско-херцеговачког и приморског, а 1994. за ректора Духовне академије „Свети Василије Острошки“ у Фочи.
Због повреде 1998. године, епископ Атанасије је поднео оставку на управљање епархијом, али је наставио да служи као архијереј. Наредних година много времена проводи помажући страдалним народима на Косову и Метохији и наставља свој теолошки рад.
На септембарском засједању 1999. године Свети архијерејски сабор усвојио је оставку епископа Атанасија на активно управљање Епархијом захумско-херцеговачком и приморском. На његово место изабран је епископ Григорије. Епископ Атанасије остао је да борави у Манастиру Тврдошу крај Требиња. Помагао је херцеговачким архијерхејима. Наредних година много времена проводи на Косову и Метохији (нарочито од доласка страних НАТО трупа у јуну 1999) помажући тамошњем епископу и страдалном народу.
Током 2001/2002. провео је осам мјесеци у Јерусалиму изучавајући јеврејски језик ради превођења Светог писма Старог завета на српски. Упознавао је боље Свету земљу Господњу и служио је у Јерусалимској патријаршији, нарочито на Гробу Господњем и Гробу Мајке Божје.
По повратку из Јерусалима, Сабор га је, од јуна 2002. до маја 2003, послао на испомоћ обољелом епископу жичком Стефану. Тада је с другим епископима припремио уношење у календар светих и епископа жичког и охридског Николаја. По повратку из Жиче, ради у Манастиру Тврдошу на преводу Светог писма с јеврејског и грчког. Повремено пише текстове или држи предавања. За вријеме погрома Срба на Космету, марта 2004, био је свих тих дана присутан са страдалним народом, свештенством и монаштвом.
Богословски рад
Епископ Атанасије је аутор бројних књига, студија и чланака, који су обухватили широк спектар тема из теологије, философије и историје Цркве. Његова дела су преведена на више светских језика, а активно је сарађивао са бројним црквеним и световним публикацијама.
Истовремено је сарађивао у многим црквеним и световним публикацијама код нас и у иностранству. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и бесједа на више свјетских језика, преко шест стотина радова. Преводи са старогрчког, старословенског и других језика. Његови богословски, антрополошки, патролошки, црквено-историјски радови залазе у све периоде историје Цркве и обухватају скоро сва важнија питања православног библијско-светоотачког богословља.
Његови литерарни теолошко-философски радови и иступања добили су и званичну потврду избором у Удружење књижевника Србије. Током свог живота је објавио више десетина књига.
