У ФБиХ обележавају почетак рата у Сарајеву. То је једна од тема којима сам се протеклих година бавио у своје слободно време. Неке од најпроблематичнијих бројки деведесетих тичу се ратног Сарајева. Једна од тих бројки је број убијене деце тј. малолетника у окруженом/блокираном делу овог града.
Током протеклих 30 година, у сарајевском и федералном јавном мејнстриму, институцијама и културном животу – број од 1.601 постао је општеприхваћен. До разине обичног пролазника на улици. У граду сви знају за тај број и обилато га користе. Слично важи и за укупни број страдалих/погинулих, као и друге бројке. Те бројке су постали симболи.
Једноставном Твитер претрагом „1.601 dijete“ налазе се хиљаде оваквих, шаблонских резултата. Тако дубоко укорењени, ти симболи постају терет јер нису доказиви релевантним изворима. Проблем је, међутим, друге природе. С њима, таквима, не може се назад. Или је врло тешко. Те бројке су постале део идентитета града и људи. Присутне су и у светским медијима. Ако су један или више њих доказиво погрешни, шта још може бити погрешно? Ово је опасан терен за критику.
Прво, да бисмо знали о чему овде говоримо, морамо да знамо административну поделу Града Сарајева пред растурање СФРЈ. Представио сам то (наравно) на карти, којих ће бити још. Град Сарајево се, као и Град Београд, простирао на великој површини и састојао од много општина које нису биле део урбане, градске целине.
Тако је и Сарајево имало градске и руралне општине. За било које бројке ратног тј. опкољеног/блокираног Сарајева, од значаја су искључиво 5 градских општина (обележене посебном бојом на карти) и рурална општина Вогошћа. То су општине преко чијих територија се простирао унутрашњи прстен тј. линија фронта према урбаном делу града током Рата у БиХ. Ових 6 општина ће током целог низа бити кључне.
Унутрашња линија фронта
Шта су унутрашња линија фронта и последично, спољашња линија фронта? Црвеном линијом обележио сам унутрашњу линију сарајевског фронта а плавом спољашњу линију фронта. Као што сам написао, за утврђивање бројки ратног тј. опкољеног/блокираног Сарајева, од значаја су искључиво општине предратног Града Сарајева које својом територијом пресецају црвену линију на карти.
Зашто је то битно? Зато што са административном поделом креће сва збрка око бројева.
Шта су унутрашња линија фронта и последично, спољашња линија фронта?
Црвеном линијом обележио сам унутрашњу линију сарајевског фронта а плавом спољашњу линију фронта. Као што сам написао, за утврђивање бројки ратног тј. опкољеног/блокираног Сарајева, од значаја су искључиво… pic.twitter.com/QUDdTcTMZh
— Душан Дачић (@Duyo96) April 5, 2025
Б
Та адинистративна збрка доводи ме до извора за истраживање, чија је визуелна фасада карта с почетка низа.
Босанска књига мртвих
1. „Bosanska knjiga mrtvih“ (БКМ), мој главни извор, није осмишљена тако да приказује ратне жртве према зараћеним странама. Не, она (најчешће) даје увид у општине рођења и општине смрти жртава, према предратној административној подели СР БиХ на општине. Шта то значи? То значи да се на основу БКМ не може утврдити колико је страдалих/погинулих у окруженом/блокираном делу Сарајева (под контролом АРБиХ/ХВО), већ се може доћи до збирне бројке за 6 општина које пресецају унутрашњу линију сарајевског фронта.
Дакле, збирно за обе зараћене стране на том простору. Иако мислим да то није била намера аутора/издавача, овај проблем је створио морално и на сваки други начин неприхватљиву ситуацију – за жртве окруженог/блокираног дела Сарајева урачунавају се и жртве из делова ових 6 општина под контролом ВРС а јавности се (свесно или несвесно) представљају као жртве опсаде.
Тако се жртве у делу града под контролом ВРС, страдале од метака/граната/снајпера из дела града под контролом АРБиХ/ХВО представљају јавности и целом свету као жртве опсаде, а тиме и ВРС. Мало је рећи колико је ово неприхватљиво. За неке друге датуме, српске жртве се признају (у одређеној мери) али представљају као „žrtve politike Beograda…“. А овде то није случај, овде се чини нешто још директније и невероватније. На БКМ ћу се вратити даље у низу.
Дјеца жртве рата
„Дјеца жртве рата 1991-1995“ у издању Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина (РЦИРЗ) из Бањалуке, други је извор за карту с почетка низа. Монографија објављена 2022. године, нашла се на удару медија и јавности из Сарајева зато што је у њој било укључено 6 имена страдалих (Срба) из окруженог/блокираног дела града.
Међутим, ту је речено доста неистина, чему је РЦИРЗ неспретно допринео. Критеријум којим су имена сврстана у монографију РЦИРЗ није био сасвим јасан. Имена нису сврстана по националној категорији али у њој су и малолетници српске националности страдали на територији под контролом АРБиХ/ХВО, мада опет чак и ту не сви, већ заправо њихов мањи део.
Оно због чега је РЦИРЗ криво нападнут јесте нетачна тврдња да РЦИРЗ ових 6 имена описује као жртве АРБиХ, што се нигде није тврдило. Али је услед непрецизног критеријума у монографији тако протумачено. То је искоришћено за медијску хајку на РЦИРЗ, најаве тужби и последично уклањање неколико од ових имена из монографије.
Међутим, мени је ова „неспретност“ и неоправдана „исправка“ ненадано била од велике користи, јер сам на тај начин посредно дошао до тога која су од имена из монографије РЦИРЗ заправо жртве у делу сарајевских општина под контролом ВРС (тј. оно што није оспорено), те да тако успешно приведем крају рад на карти.
Сврставање предратне општине Илиџа
Оно што је можда већ примећено на претходним картама је проблем сврставања предратне општине Илиџа. Градска општина чији се тек мањи део (зелена боја на карти) налазио с унутрашње линије фронта. Због раније описаног проблема у вези са БКМ, није могуће утврдити колико је малолетника страдало/погинуло у зеленом и наранџастом делу карте, а што је битно за утврђивање тачн(иј)е бројке страдалих/погинулих малолетника у окруженом/блокираном делу града.
Једноставно, БМК не пружа те податке. Због овог проблема, моје компромисно решење на карти (с почетка низа) јесу називи делова града у легенди а у фуснутама њихово појашњење, без тврдњи да се ради о броју страдалих/погинулих у опкољеном/блокираном делу града, јер већи део општине Илиџа који је био под контролом АРБиХ током рата (наранџасто) није био део опкољене/блокиране целине с унутрашње линије фронта.
Да бих дошао до имена и броја страдалих/погинулих у жутом и наранџастом делу карте (с почетка низа), логично је било да имена из монографије РЦИРЗ одузмем из БКМ (претпостављајући да су и тамо) да бих тако добио имена и број страдалих/погинулих за део града под контролом АРБиХ.
Недостају имена
Међутим, долазим до неочекиваног закључка. У Босанској књизи мртвих (БКМ) недостаје 74 од 98 имена која се односе на простор 10 општина Града Сарајева под контролом ВРС (словима: седамдесет и четири). За простор 6 општина (тамније плава боја на карти) њих 40 (словима: четрдесет).
Свих 74 имена односе се на малолетнике српске националности. Дакле, у БКМ недостаје 75,5% од имена свих страдалих/погинулих малолетника у делу града под контролом ВРС. Неколико пута сам све проверио. Испод: део моје евиденције за општину Илиџа а на основу имена из монографије РЦИРЗ.
Само по себи, ово је пропуст невероватних размера. Међутим, ту није крај и долазим до трећег извора: „Jedinstveni registar boraca/branitelja ARBi/HVO“. Овај свима доступни регистар сам искористио да „провучем“ појединачно свако име (+600) из БКМ за део града под контролом АРБиХ/ХВО (жуто и наранџасто на карти с почетка низа). Разултат: закључак да су 18 имена малолетника, који су у БКМ уписани као цивили, заправо били малолетни војници АРБиХ.
Испод: 4 таква примера која сам издвојио због различитих националности, пола и животног доба у тренутку смрти.
Само по себи, ово је пропуст невероватних размера. Међутим, ту није крај и долазим до трећег извора: „Jedinstveni registar boraca/branitelja ARBi/HVO“.
Овај свима доступни регистар сам искористио да „провучем“ појединачно свако име (+600) из БКМ за део града под контролом… pic.twitter.com/pofZjpnWnR
— Душан Дачић (@Duyo96) April 5, 2025
Већину грешака/пропуста које сам кроз свој рад уочио у БКМ, а које се односе на малолетне страдале/погинуле на простору предратног Града Сарајева, ставио сам на папир. Овде је списак кроз 6 тачака.
Већину грешака/пропуста које сам кроз свој рад уочио у БКМ а које се односе на малолетне страдале/погинуле на простору предратног Града Сарајева, ставио сам на папир.
Овде је списак кроз 6 тачака. pic.twitter.com/R8WzMuJGNh
— Душан Дачић (@Duyo96) April 5, 2025
Фонд за хуманитарно право, суиздавач
Иако верујем да је БКМ уопштено поуздан извор, грешке које сам навео у прве три тачке постављају знак питања. Такође, немам разлога да верујем у лошу намеру аутора/издавача али имам право да доведем у питање улогу суиздавача и друге бројке и пројекте.
Напомињем, ово су пропусти/грешке само за малолетне страдале/погинуле на простору Града Сарајева. Зато, с правом могу да кажем да немам поверења у бројке које је FHP представио у вези са НАТО агресијом над СРЈ.
Један од приоритета Републике Србије, када се стање у држави среди на овај или онај начин, требало би да буде коначно утврђивање броја жртава НАТО агресије од стране стручне комисије. Бројка до које би таква комисија дошла можда буде иста као и она представљена од стране FHP, али имамо право аргументовано сумњамо у резултате рада организације која је суиздавач књиге у којој се догоди пропуст 74 од 98 имена малолетних страдалих/погинулих српске националности.
Спорна имена
Такође, у нади и жељи да се не огрешим о било коју од жртава, постављам и списак спорних имена и разлоге спорности. Ова имена нису доспела на моју карту из једноставног разлога што је кроз изворе немогуће доћи до података о животној доби у тренутку смрти.
У случају да о било којем од њих добијем релевантне податке који би потврдили њихово место на карти/у статистици, спреман сам да нехатни пропуст исправим и то објавим.
Суочавачи и помиривачи
Желим да приведем овај низ крају. Али остаје пар битних ствари које би требало да буду речене. Долазимо до суштинског питања улоге и резултата наших професионалних суочавача и помиривача.
Наим Лео Бешири је пре пар недеља, дан пред годишњицу почетка НАТО агресије над СРЈ, објавио твит чији исечак овде делим. У цитату на њега, учтиво сам га упитао да ли ће једну такву објаву посветити спорним бројкама ратног Сарајева, обзиром на датум који следи.
Таква објава, као и сочни описи пропаганде из скриншота али прилагођени овом случају, изостали су као и свих претходних година. Он, као ни други соучавачи не могу да кажу да нису имали времена, с обзиром на вишегодишњу јавну доступност ових података и њихово претходно проблематизовање. Мистерија је то нека зашто реакције изостају. За истину ћете се, заиста, морати помучити. Ја се, богами, намучих.
Порука властима
Верујући да ће овај низ проћи запажено у јавности Републике Српске, желим да искористим прилику и укажем тамошњим властима, како на ентитетском нивоу тако и у Источном Сарајеву, да се узму у памет и коначно крену у спровођење замисли о једном модерном Музеју Срба Сарајева.
Оканите се фолклорног патриотизма и оставите генерацијама и светској јавности једну модерну институцију која ће бити у стању да износи релеватне и тачне податке.
