Дражен Далипагић, један од највећих кошаркаша које је Европа икада имала, рођен је 27. новембра 1951. године у Мостару, граду познатом по богатом спорту и култури. Детињство је провео у скромним условима, али је већ од малих ногу показивао невероватан таленат за спорт, са посебним даром за кошарку. Његова упорност, рад и природан дар убрзо су га издвојили од вршњака.
Од почетака до легенде
Своје прве кошаркашке кораке направио је у ОКК Вележ Мостар, где је његов потенцијал препознат одмах. Међутим, прави заокрет у његовој каријери долази када прелази у београдски Партизан 1971. године на жељу чувеног Ранка Жеравице.
У клубу који је већ тада био расадник талената, Далипагић је бриљирао од првог дана. Његова изванредна физичка припремљеност и невероватна скочност (са вертикалом која је износила готово 110 cm) донели су му надимак „летач из Мостара.“ Међутим, остао је упамћен свима по надимку Праја.
Стил игре
Далипагић је био један од најпотпунијих играча свог времена. Његов шут са дистанце био је смртоносан, али је истовремено био мајстор у продору и завршници под кошем. Оно што га је чинило посебним била је његова способност да у критичним тренуцима утакмице преузме одговорност и погоди одлучујуће поене.
Три пута проглашаван за најбољег играча Европе
Током своје каријере, Далипагић је три пута проглашаван за најбољег кошаркаша Европе (1977, 1978. и 1980), што га сврстава у друштво највећих играча свих времена.
У дресу Партизана, постао је легенда Југословенске лиге, где је био познат као кошаркаш који је редовно постизао више од 30 поена по утакмици.
Незаборавне утакмице и рекорди
Једна од најпознатијих утакмица у његовој каријери догодила се у италијанској Серији А, где је у једном мечу постигао невероватних 70 поена. Тиме је поставио рекорд који ће тешко бити оборен. У репрезентативној каријери такође је био незадржив – његових 48 поена против Италије на Европском првенству остаје један од највиших учинака у историји турнира.
Анегдота са Мајклом Џорданом
Посебно место у причи о Дражену заузима егзибициона утакмица у САД, где је делио терен са младим Мајклом Џорданом. Иако је Џордан био будућа звезда НБА, Далипагић је својим маестралним шутем и доминацијом на терену оставио утисак на америчку публику. Џордан је тада рекао: „Тај момак је машина за поене. Кад год баци лопту, она улази.“
Постигнућа са репрезентацијом Југославије
Као један од кључних играча, Далипагић је донео бројне титуле репрезентацији Југославије:
Олимпијско злато из Москве 1980. године остаје један од врхунаца његове каријере. На Светском првенству 1978. године у Манили, његова бриљантна игра довела је тим до златне медаље, а Дражен је био један од најбољих стрелаца турнира.
Освојио је три титуле на Европским првенствима (1973, 1975, 1977) а оне доказ су његове дуготрајне доминације на међународној сцени.
Његова способност да се прилагоди било којем стилу игре и његов хладнокрвни приступ у кључним тренуцима учинили су га једним од најпоузданијих играча у историји југословенске кошарке.
Остаје упамћен као најбољи стрелац репрезентације Југославије са постигнутих 3.700 поена.
Љубав према Италији
Након успешне каријере у Партизану, Далипагић је направио велики корак и наставио своју каријеру у Италији, где је наступао за Виртус Болоњу и Рејер Венецију. У Италији је стекао статус идола и освојио бројне титуле. Његови дуели са највећим звездама италијанске лиге постали су праве спортске легенде.
Остали смо ускраћени за његова најбоља издања у најбољој лиги света, НБА. Наиме, Дражен је на предсезонском кампу у дресу највеће франшизе икада, Бостон Селтикса, доминирао на обе стране паркета, али је одлучио да се врати у Европу јер би му игра у НБА лиги онемогућила право наступа за репрезентацију Југославије.
Велики човек изван терена
Далипагић није био само велики играч на терену, већ и прави пример спортисте ван њега. Његова скромност, професионализам и посвећеност учинили су га узором за многе младе играче. Упркос светској слави и игрању, остао је привржен свом родном Мостару, често истичући да је успех резултат труда, а не само талента.
Наслеђе и признања
Дражен Далипагић је 2005. године уврштен у Кућу славних у америчком граду Спрингфилду, а 2007. у Европску Кућу славних, чиме је његова каријера и званично добила место у историји светске кошарке. Љубитељи кошарке га памте као једног од најталентованијих стрелаца свих времена и као симбол једне златне ере европске кошарке.
Све до данас, Далипагићев стил игре и достигнућа инспиришу генерације младих кошаркаша широм света. Његова прича је доказ да се труд, дисциплина и љубав према спорту увек исплате, а његово име остаје уписано златним словима у историји југословенске и европске кошарке.
