Драган Војводић — Живот између успешног бизниса и породице

Драган Војводић је предузетник и тренер који се бави људском динамиком, науком која изучава људско понашање. Не верује у дводневне или вишедневне семинаре који не подучавају већ забављају људе. Зато је у Србији овлашћени заступник за компанију „Sandler Training“, најтраженије философије продаје на свету. Сматра да је породица круцијални део његовог живота и да је Сендлер метод управо за оне који су пожелели да преузму одговорност за свој и живот своје породице. О томе кроз животно искуство говори у својој књизи „Хранити его или породицу?“.

Осим тога, изучава логотерапију код проф. др Криже Катанића, начелника психијатрије у болници „Сестре милосрднице“ у Загребу, који је имао привилегију да учи директно од др Виктора Франкла, оснивача логотерапије. Отац је ћерке Марије Анђеле и срећно ожењен супругом Маријом.

Сматра да се наше друштво не бави оздрављењем нације и да је то један од разлога због кога предузетници у нашој земљи нису на добром гласу. Дубоко верује да је сваки човек способан и кадар да свој таленат спроведе у дело и поштено живи од свога рада, упркос стигмама које постоје у нашем друштву.

Истиче да је суштина предузетништва не веровати оку, него веровати духу.

Наши људи су јако талентовани али живе у парадигмама

Модел понашања кроз своју личност је нешто што треба дати људима у Србији који заслужују много више од онога што им се свакодневно пласира, каже Драган. За ова дубоко укорењена мишљења која су присутна у нашем друштву он не криви ни комунизам, ни капитализам, нити било коју другу идеологију него људску љењост и жељу да дамо одговор животу.

Говори о срећи као субјективној категорији и да она нема везе са новцем, те да прихватити одговорност за свој живот и живети га по својим вредностима подразумева две ствари: храброст и мало знања.

Ауторитет је неко поред кога постајемо бољи

У томе шта нам се пласира кроз новине, медије, политику, емисије итд. упитно је пронаћи референтног човека поред кога би желели да постанемо бољи.

Живимо у времену када лаж постаје легитимно средство комуникације и говорити истину представља аутентични чин храбрости. Ипак, говорити истину је дивно, племенито, али има своје последице истиче Драган.

 Oднос са колегама на послу посматра из призме једнакости, односно третира их као себи равнима и да само на тај начин може доћи до истинског уважавања и пренебрегавања ега. Овакав став произилази из тога на који начин посматрамо људе.

У материјалном свету смо константно изложени искушењима

Поремећен систем вредности у коме човек који нема више материје мање вреди је нажалост наша свакодневица. Иако се бави продајом, Војводић истиче да је капитализам канцерогена појава која ће појести саму себе. Капитализам стално тражи успех, али то не мора да подразумева и смисао. Достизањем смисла, човек је остварен. Зато је потребно помирити живот са смислом у капиталистичком свету. Човек који то успе, достигао је смисао и он је благословен човек, човек који тачно зна своје оквире.

Његов став је да се ми као цивилизација развијамо, али само у технолошком смислу, док смо међуљудске односе и наше истинско назначење, а то је да волимо једни друге, у потпуности занемарили.

Да би човек покренуо свој властити бизнис потребно је да напусти све у тачки А да би дошао до тачке Б, промени досадашње размишљање и да се креће, јер је човек биће које има динамички карактер. Међутим, напомиње да многи власници корпорација остају заробљени у свом послу и не знају чему им служи бизнис јер нису достигли смисао и разумели своје оквире.

Хранити его до одређене границе је у реду

Поштовати себе, имати своје „Ја“ и волети себе, поготово у данашњем свету је нешто чиме сваки човек треба да се влада. Међутим, када пређемо ову границу почињемо непотребно да хранимо стаклену слику коју имамо о себи.

Драганова ауторска књига „Хранити его или породицу?“ управо о говори о том конфликту у човеку. Ако храним его, нећу нахранити породицу код куће, истиче он.

Животно правило и животна философија овог предузетника јесте „give to get“ или „да морамо дати, да бисмо добили назад“. Ово правило је неодвојиво повезано са Њутновим Трећим законом „акције и реакције“. Дакле, све што урадимо у животу креира неку акцију, а овај закон каже: „Све што урадим у животу, то ће ми се и вратити“.

С’тога, ми морамо да правимо акцију у животу, јер је једини начин да успемо кроз кретање.

Погледајте нашу епизоду са Драганом Војводићем: