У освит новог доба, када су светски токови почели да захватају и српско друштво, једна жена својом одлучношћу и храброшћу заузела је место у историји које ни време није могло избрисати. Драга Љочић, рођена 1855. године у Шапцу, није била само прва жена лекар у Србији; она је постала симбол борбе за право жене да учи, да ствара и да лечи. Њен живот, као и њен рад, био је прожет снажном вером у напредак, равноправност и људскост.
Драга је одрасла у патријархалној средини у којој је улога жене била строго дефинисана, али се у њеној породици већ назирао дух новог времена. Њен отац, трговац и национални активиста, подржавао је њену радозналост и жељу за знањем. Уз такву подршку, младој Драги није било довољно да остане у оквирима онога што се уобичајено сматрало женским образовањем. Њен сан да постане лекар чинио се недостижним, али за њу је то био циљ за који је вредело борити се.
Њен пут ка медицини одвео је у Цирих, у време када је тај универзитет био један од ретких у Европи који је примао жене на студије. Тамо је упијала не само знања из медицине, већ и идеје слободе и социјалне правде које су доминирале интелектуалним круговима Европе крајем 19. века. У Цириху је стекла и титулу доктора медицине, постајући једна од првих жена на Балкану са тим звањем.
Повратак у Србију био је обележен и тријумфом и изазовима. Као прва жена лекар, Драга се суочила са великим отпором конзервативног друштва. У почетку јој је било онемогућено да ради као државни лекар само зато што је била жена, па је свој таленат и знање морала да стави у службу приватне праксе. Ипак, то је није поколебало. Напротив, њен лични пример постао је инспирација другим женама које су почеле да сањају о професијама које су им до тада биле недоступне.
Драга Љочић је дала немерљив допринос медицини, али и националном опстанку у најтежим тренуцима. За време српско-турских ратова (1876–1878) и касније Првог светског рата, служила је као лекар на фронту. Њено име било је синоним за пожртвованост – носила је помоћ рањеницима и у најтежим околностима, не марећи за своју безбедност. У временима епидемија и ратног хаоса, њен рад био је светлост наде за многе.
Ипак, Драга није била само лекар. Њен животни пут био је и пут борбе за женска права. Као једна од оснивачица Женског друштва у Београду и истакнута активисткиња, борила се за право жена на образовање и запошљавање. Веровала је да друштво не може напредовати ако игнорише потенцијал половине свог становништва. Њен активизам није био ограничен на декларације – он се огледао у њеним делима. Оснивала је школе, помагала сиромашнима и залагала се за законске промене које би женама дале могућност за равноправнији положај.
Крај живота Драге Љочић био је тих и далеко од јавности. Умрла је 1926. године у Београду, оставивши иза себе животни пут који је био путоказ будућим генерацијама. Њено дело и данас инспирише. Оно је сведочанство снаге једне жене која је својим делима пркосила препрекама и поставила темеље за друштво које вреднује знање, хуманост и правду. Драга Љочић није била само прва жена лекар у Србији – она је била пионирка новог доба.
