Ђорђе Бабић је рођен 1860-их година у малом селу надомак Београда. Већ као дете, показивао је склоност ка забављању људи и брзо је постао познат по својим имитацијама и духовитим опаскама. Његов таленат приметили су чланови путујуће позоришне трупе која је једном приликом посетила његово село, и тако је започела његова каријера у свету театра.
Мајстор импровизације
Бабић је постао део трупе и почео да путује по Србији, где је стицао искуство и усавршавао свој уметнички израз. Његова способност да препозна комичне елементе у свакодневним ситуацијама, као и његова вештина импровизације, брзо су га издвојиле као једног од најталентованијих извођача.
Његови наступи су често укључивали интеракцију са публиком, што је додатно доприносило њиховој популарности.
Сем тога што је био мајстор импровизације, Ђорђе Бабић је био и мајстор имитације. Имитирао је многе познате личности тога доба као што су Краљ Милан Обреновић, Јован Ристић, Милутин Гарашанин итд.
Међутим, елити се то није баш свидело, па је због наводне увреде краља Милана био осуђен на две и по године затвора. Овај период је оставио трајне последице на његов живот, растао се са женом и остао сам са четворо деце.
Сусрет са Нушићем
Један од кључних тренутака у његовој каријери био је сусрет са познатим глумцем и редитељем Браниславом Нушићем. Нушић је препознао Бабићев потенцијал и помогао му да се пробије на већу сцену.
Заједно су радили на неколико пројеката, од којих су многи постали веома популарни. Бабић је често глумио у Нушићевим комедијама, где је својим талентом допринео њиховом успеху.
Бабићев лик „Сеља“
Бабићев лик „Сеља“ постао је симбол мудрости обичног човека. Кроз једноставне, али дубоко истините опаске, овај лик је успевао да критикује друштво и политичке прилике, а да при том изазове смех и разумевање. „Сеља“ је постао толико популаран да су људи често долазили на представе само да би чули његове досетке.
Плодан писац
Поред позоришних наступа, Бабић је био и плодан писац. Писао је скечеве, комедије и хумористичке приче, које су се често базирале на стварним догађајима и људима које је познавао. Његова дела су била популарна не само међу обичним људима, већ и међу интелектуалцима и уметницима тог времена.
Бабић је такође био ангажован у хуманитарном раду. Организовао је добротворне представе и догађаје, а приход је често ишао у корист сиромашних и потребних. Његов хуманитарни рад донео му је велико поштовање и љубав међу људима.
Смех упркос тешком животу
Нажалост, упркос свом успеху, Бабић је доживео и тешке тренутке. Током Првог светског рата, изгубио је многе пријатеље и колеге, а сам рат је оставио дубок траг на његовом духу. Ипак, упркос свему, наставио је да се бави својим послом и да доноси смех људима, верујући да је хумор најбољи лек за тешка времена.
Ђорђе Бабић је преминуо 1930-их година након тешке болести, оставивши за собом богато наслеђе. Његов рад је наставио да инспирише генерације комичара и уметника, а његов лик „Сеља“ је остао симбол мудрости и духовитости обичног човека. Данас, Бабић се сматра једним од пионира српске комедије и значајном фигуром у историји српског позоришта.
