Два златна, три сребрна и седам бронзаних одличја – несвакидашњи успех постигли су основци и средњошколци, репрезентативци Србије на јубиларној, Десетој европској географској олимпијади. Успех је остварен у конкуренцији од око 140 младих талената из 12 држава.
Наша домовина била је домаћин ове смотре знања која је крајем прошлог и почетком овог месеца одржана у Београду и на Копаонику. Учесници су се знањем надметали у две категорије по узрасту: сениорској (млади од 16 до 19 година) и јуниорској (деца од 12 до 15).
Тим Србије
Србију је представљало 19 ученика, од тога је 12 овенчано олимпијским медаљама. Десет одличја завредели су полазници београдског Регионалног центра за младе таленте „Никола Тесла”, а два њихови вршњаци из Регионалног центра за таленте „Михајло Пупин” у Панчеву.
Најуспешнији у нашој репрезентацији били су освајачи златних медаља:
- Јаков Ђондовић, ученик Математичке гимназије, у категорији сениора, и
- међу јуниорима Петар Толимир из гимназије „Руђер Бошковић”.
Сребрна одличја изборили су сениори
- Андрија Балдић из Пожаревачке гимназије, и
- Денис Шаботић из Пете београдске гимназије,
- у јуниорској конкуренцији сребрни Павел Секулић из сомборске гимназије „Вељко Петровић”.
Бронзану медаљу извојевали су сениори
- Габриел Лалић, из панчевачке гимназије „Урош Предић”, и Илија Ћулибрк из новосадске гимназије „Исидора Секулић”.
Треће место у категорији јуниора освојили су:
- Алекса Томић, ђак кикиндске осмолетке „Свети Сава”,
- Дамјан Ћук, из ужичке Прве основне школе краља Петра Другог,
- Милутин Пилиповић из Шабачке гимназије, и
- Никола Вујисић из ОШ „Драгојло Дудић” у Београду.
Такмичење захтева огромно знање
Будући да ова олимпијада далеко превазилази оквире такмичења која подразумевају решавање задатака у испитној сали, и захтева далеко више знања од оног које је предвиђено нашим планом и програмом наставе и учења, успех ове даровите деце тиме је још значајнији.
– Ово такмичење је изузетно захтевно. Има три сегмента. Један део јесте писани, али они ту више пишу есеје на одређене теме него одговоре на питања. Други део је теренски, такмичари обилазе одређени простор и дају предлоге решавања конкретног проблема, а овога пута главна тема била је заштита животне средине и природе на Копаонику. Трећи сегмент је мултимедијални тест, или квиз, где ученици треба да покажу знања из актуелних геополитичких и других дешавања у свету. Наши ђаци прво треба да прођу четири нивоа националне олимпијаде да би учествовали на европској која је на енглеском језику – објаснио је за „Политику” Никола Срзентић, директор Регионалног центра за младе таленте „Никола Тесла”.
За оне који са талентима раде, напомиње он, велики успех на Европској географској олимпијади није велико изненађење.
– То је зато што знамо да имамо изванредну децу. После 25 година рада у центру и толиких такмичења, мислим да су наша деца најпаметнија на свету. Само им треба показати добар пут, а има професора који су прихватили тај посао, иако им је то додатак на просветни рад којим се иначе баве у школама у којима су запослени – напомиње Срзентић.
Професори поносни
Међу професоре ентузијасте који посвећено раде с талентима он убраја и Биљану Крстин. Она је ментор даровитима у РЦТ „Михајло Пупин”, иначе наставник географије у ОШ „Васа Живковић” у Панчеву.
– Наши ђаци увек постижу изванредне резултате, али не могу да кажем да је зато и овај успех очекиван. Он је постигнут захваљујући великом труду и раду. Симбиози стечених знања која су примењена, што и јесте смисао учења. Ова деца не уче за оцену него да научено примене у животу и притом они се друже и не пада им на памет да од овог такмичења одустану.
Ко крене од основне школе наставља и у средњој. На овом такмичењу учествују деца која одрастају уз атласе и енциклопедије и умеју да покажу знања која су стекла из различитих школских предмета и ван школе. Екологија је ту заступљена на највишем нивоу. Али ту су и физика, математика, техника и технологија, страни језик и све то примењено на одређеном простору под окриљем географије која јесте просторна наука – појашњава Крстинова за наш лист.
Суштина је, истиче она, да ђаци препознају и разумеју све што се налази у њиховом окружењу у природи. Да знају, да тиме владају, али не да би мењали природу већ да би јој се прилагодили.
– Наша национална географска олимпијада нема везе с такмичењима која организују стручна друштва, ни додирних тачака с планом и програмом наставе и учења нашег образовног система јер их далеко надилази. Она је рађена по принципима светске и европске олимпијаде – наглашава Крстинова.
Кроз националну до међународне олимпијаде
У финалу географске олимпијаде на националном нивоу учествовало је око 150 ђака из Републике Србије и Републике Српске и тада су одабрани репрезентативци за међународна такмичења.
– Ово је престижно такмичење. Код нас смо увели млађу, јуниорску категорију да бисмо едуковали децу за будућност. Као домаћини, овога пута, дали смо шансу мало већем броју наше деце, али то нећемо моћи на наредној европској олимпијади у Литванији, следеће године, где ће нас представљати један четворочлани тим. Код нас су се сада такмичила деца из 12 држава, међу којима су Литванија, Чешка, Данска, Словенија, Румунија, Бугарска, Русија, Казахстан… Наредни степеник је Светска географска олимпијада која ће се одржати од 20. до 24. августа у Даблину. Ту ће учествовати само деца од 16 до 19 година, значи само старији. Наравно, имамо тим за светско такмичење – каже Срзентић.
Домаћини недавно завршене европске смотре даровитих за географију побринули су се да сви учесници с ове олимпијаде не оду само с утисцима и наградама с такмичења, већ да понесу и успомене с културно-забавних активности, пешачких тура, панорамског разгледања Копаоника жичаром, али и посете Ботаничкој башти „Јевремовац”, Музеју „Никола Тесла”, Калемегданској тврђави и другим знаменитостима нашег главног града.
Светска олимпијада из географије у Србији 2027. године
Србија је, подсећа Никола Срзентић, више пута била домаћин Европске географске олимпијаде, а 2017. године први пут угостила је учеснике Светске географске олимпијаде. Ова такмичења код нас на националном и међународном нивоу увек организују РЦТ „Никола Тесла” и Географски факултет Универзитета у Београду уз подршку општине Брус. Због изузетних успеха наше деце на овим надметањима, истиче Срзентић, више смо признати у свету него код нас. Најављује да ће светска олимпијада за младе географе поново бити организована у нашој држави 2027. године.
Болна тачка
Ове године је географска олимпијада за основце уврштена у званични календар такмичења и смотри ученика, међутим будући да она не прати наш наставни план и програм већ иде много даље, успех на овом међународном такмичењу, иако је престижно, не рачуна се код нас на упису у средње школе, како наглашава Биљана Крстин, ментор у РЦТ „Михајло Пупин”. – То је болна тачка и тешко је носити се с тим да ово такмичење нема јачину да обезбеди деци која су најуспешнија из географије додатне бодове на прелазу из основног у средње образовање. То треба исправити – истиче Крстинова.
