Овога петка, у студију подкаста Компас смо угостили легендарног голмана ватерполо репрезентације Србије и једног од најбољих голмана у историји овог спорта, Дениса Шефика. Тренутно је запослен у Ватерполо савезу Србије и председник је ВК Шабац.
Денис Шефик је рођен у Београду 1976. године и већ са осам година кренуо је да тренира ватерполо у ВК Црвена Звезда. Одласком његовог тренера Ненада Василевског у ВК Партизан и Денис је кренуо за њим, те свој развој наставио у овом клубу.
Ватерполо клуб Партизан слови за расадник највећих талената ватерполо спорта и наших репрезентативаца који су освојили све што се освојити може. Нажалост, данас се ВК Партизан налази у тешкој ситуацији и то је наш саговорник нагласио неколико пута у емисији.
Каријера Дениса Шефика
Од 1992. до 1995. године Шефик је био члан ВК Партизан и након те три године прелази у ВК Бечеј који је у то време имао сјајан тим састављен углавном од наших репрезентативаца. Нека од имена који су тада били чланови ВК Бечеј су: Александар Шапић, Александар Ћирић, Алкесандар Шоштар итд.
Ипак, пре него што је ВК Бечеј 2000. године освојио Лигу Шампиона, Денис Шефик се вратио у ВК Партизан, а након кратке епизоде у Партизану прелази у ВК Јадран из Херцег Новог и његова каријера креће узлазном путањом. Наступао је још у каријери и за: Етникос, Будву, Ћивитавекију, Црвену Звезду и Раднички из Крагујевца.
Са Црвеном Звездом је у сезони 2012/13. освојио Лигу Шампиона и Суперкуп, а са ВК Партизан и ВК Бечеј је неколико пута био првак државе и освајач купа. Трофеја није мањкало ни док је био члан ВК Будва, па је тако у сезони 2010. / 2011. био шампион Црне Горе.
Посебна част му је припала 2004. године када је био проглашен за најбољег спортисту Србије и Црне Горе.
„Част је наступати за репрезентацију“
Овај легендарни голман је у нашој емисији посебно нагласио да је велика част наступати за репрезентацију и нешто најлепше што може један играч доживи у каријери. Трофеја, као ни у клупској, тако ни у репрезентативној каријери Дениса Шефика није мањкало.
Са репрезентацијом је освојио три пута европско првенство, једном Светском првенство у Монтреалу 2005. године, два пута Светску Лигу и једном Светски куп. Поред тога, има 4 сребрне медаље и 3 бронзане „под капицом“ наше земље.
Иако је имао сјајну каријеру, остаје жал за тим Олимпијским златом које је генерација након Дениса освојила 3 пута заредом и тако обележила један део историје овог спорта.
Ипак, Шефик је истакао да је главни разлог за то што његова генерација није успела да се окити Олимпијским златом неслагање и лоши односи унутар тадашње репрезентације.
Остаје упамћен по легендарној одбрани у финалу Европског првенства против репрезентације Хрватске у Крању 2003. године када је на 8 секунди до краја одбранио шут у ситуацији један на један са Игором Хинићем при нерешеном резултату. СЦГ је славила са 9:8, а Денис Шефик је био најбољи голман турнира.
Такође, јавност га памти по голу који је постигао у последњој секунди против Радничког из Крагујевца у финалу ватерполо купа Србије 2014. године. Ово је један од најупечатљивијих момената у историји овог спорта.
„Ако ту не урадим ствар како треба, онда сам ништа у животу“
Поред прегршт спортских успеха у својој каријери, прослављени голман је истакао колико му је била важна улога његовог оца у каријери који му је често помагао својим саветима, поготово док је бранио боје наше земље.
И сам Шефик се остварио као родитељ и са великим осмехом често прича о својој деци, Лазару и Нини.
„Син има 21 годину, ћерка 19. Какви они буду изашли у животу, то ће бити мој успех или неуспех. Најбољи голман на свету, био сам спортиста године код нас, али ако ту не урадим ствар како треба, онда сам нико и ништа у животу.“ рекао је Денис Шефик.
Васпитање је круцијални задатак једног родитеља, али и тренера млађих категорија у свим спортовима. Данашња деца иако имају боље услове, немају адекватан стручни кадар и тренере који су довољно компетентни и то је највећа бољка српског ватерпола.
У том контексту, Шефик је говорио о томе како се некада тренирало и какав је био приступ тадашњих тренера. Тренери су првенствено били стручњаци, а затим и одлични педагози.
Деца требају да се баве спортом, а не да буду на улици
„Ви сте имали тренере који прате напољу вас и гледају вас као децу да ли ми прелазимо на црвено улицу, а о стручном раду да не говорим. Наравно и да имате људске квалитете. Морали сте да донесете књижицу у сваком полугодишту да они виде какав си ти ђак, да ли си пропалитет у школи.“
„Деца данас требају да се баве спортом, првенствено да проводе време у спорту да не би проводила негде другде. Мислим да је много здравије да одрасту у том спортском духу, него да проводе време на улици.“ нагласио је легендарни голман.
Ако желите да сазнате како је Новак Ђоковић охрабрио наше „делфине“ на путу до треће узастопне златне медаље на Олимпијским играма, каква је будућност српског ватерпола, који су најтежи и најлепши тренуци у каријери Дениса Шефика, али и колико је важна улога оца као и родитеља, погледајте нову емисију подкаста Компас са чувеним ватерполо голманом.
