Проф. др Дејан Илић, светски признати научник, иноватор, универзитетски професор и истакнути привредник, рођен је 27. јула 1957. године у Смедереву, а одрастао је у месту Селевац.
Завршио је Природно-математички факултет Универзитета у Београду, магистрирао на Техничком универзитету у Медону, Француска, а докторат је стекао на Универзитету у Дрездену, Немачка, поставши најмлађи доктор наука у бившој СФРЈ.
Његова научна достигнућа и практична решења у телекомуникацијама, рачунарству, машинској индустрији и медицини пронашла су примену у најразвијенијим земљама света.
Допринос развоју светске науке
Његов велики број публикованих, често цитираних радова у водећим научним часописима и многим саопштењима на међународним научним скуповима, представљају запажен допринос развоју светске науке.
Бавећи се истраживачким радом, сарађује и са већим бројем познатих концерна, као што су Тошиба, Сони, Санио, Филипс, Сименс, Епл, ИБМ, ХП, Мерцедес… Уз то непосредно сарађује и са светски познатим и признатим научницима и истраживачима, међу којима је и проф. др Ален Хигер, добитник Нобелове награде за хемију 2000. године.
Радови и патенти
Радови и патенти др Илића спадају у пионирске у области метал-хидридних батерија у форми таблете и ламинатној форми, као и литијумских батерија у форми таблете које се данас широко користе у свету за напајање преносних електронских уређаја.
Његово прво врло познато достигнуће је прва европска литијумска батерија за пејсмејкер (публикована 1988. године ) чији је рок трајања 10 година. У то време батерије за пејсмејкер које су се правиле у Америци су трајале највише две године. Велики доринос побољшању квалитета и коефицијента искоришћења никл – хидридних батерија дао је уводећи нова технолошка решења за њихову производњу.
Творац „паметних картица“
Литијумске батерије ламинатне форме са полимерним електролитом су једно о његових новијих врхунских остварења, са великим бројем примена у савременим преносним електронским уређајима типа „паметних картица”. Тесно повезано са развојем полимерних електролита текла су истраживања др Илића у области катодних интеркалатних материјала за литијумске изворе струје . Одређен број његових патената односе се на развој електрохемијских гасних сензора за кисеоник и влагу.
Универзитетска каријера
Почевши универзитетску каријеру као доцент на Универзитету Карлсрухе, професор Илић је био гостујући професор о д 2002. на Техничком Универзитету у Грацу, а 2006. на Универзитету у Београду, Факултету за физичку хемију, за последипломску наставу из области електрохемије. Професор Дејан је сада председник УО Иновационог фонда Србије где се залаже за развитак младих научника, њихових патената и уопште науке у Србији.
Истакнути руководиоц и привредник
Др Дејан Илић је и истакнути привредник. Био је председник светских компанија „Варта Мајкробатери“ и „AРИ Групе“, који је за остварене пословне резултате проглашаван за привредника године у Немачкој, а добио је и низ високих међународних признања.
Има оригиналне истраживачке резултате у области хемијских извора енергије, анорганских материјала, као и њихове препарације и карактеризације. Као консултант немачке владе, предводи и научни тим који реализује пројекат „Електромобилити“, посебно усмерен на наноматеријале и електронику за акумулаторе, које ће користити електромобили. Циљ тог пројекта, који је лично надгледала бивша канцеларка Ангела Меркел, био је да за неколико наредних година на немачким путевима буде милион електромобила.
Проф. др Дејан Илић у нашем подкасту
На самом почетку емисије, упитали смо професора Дејана „Да ли млади већ сутра треба да иду у иностранство ако им се за то укаже прилика?“ на основу анкете коју смо спровели међу студентима Београдског Универзитета.
Већина учесника анкете је одговорила да би одмах овог момента отишли, само ако би им се указала прилика, а мали број испитаника изјаснио се да би волео да остане у својој земљи, ту ради и привређује, а неки од њих би чак и покренули свој бизнис.
Као одговор на ову анкету, професор Илић је истакао да млади треба да иду ако у Србији у њиховом послу не постоји шанса за напредак, али да једног момента они треба да се врате у своју земљу и да за то треба да добију подршку и охрабрење од старијих и искуснијих у послу који би њиховим доласком полако требали да се повлаче.
Подршка породице је од круцијалног значаја
Наравно, ова подршка и охрабрење првенствено треба да дођу од родитеља, јер одлазак на рад у непознато, нову културу и системе представља ново поглавље у животу свакога ко се одлучи на тако нешто.
Процес осамостављивања по речима Дејана Илића има неколико фаза и елемената и веома је битан за развој и јачање карактера једне личности, који се формира у детињству, али се надограђује током живота.
Бити окружен добрим људима
Зато је веома битно бити окружен карактерно добрим људима, уз које можете да растете и развијате се. Што се тиче овога, наш гост истиче да је имао много среће у животу и да је веома захвалан због тога.
Ако желите да сазнате како је протекао Дејанов сусрет са Стивом Џобсом, шта је научио из својих грешака, зашто је опао ентузијазам око електричних аутомобила, каква ће индустрија микрочипова бити у будућности, како родитељи да подстакну истраживачки дух у својој деци а не само да скролују друштвене мреже, шта за њега представља дедовина у Селевцу, како прави ракију, зашто ми нисмо успели да брендирамо ракију као Американци и Шкоти виски, погледајте емисију са професором Дејаном Илићем:
