Наша земља је успела да упише и коло, гусле, лончарство и наравно шљивовицу. УНЕСКО је пре десет година донео одлуку о упису „Породичне славе“ на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Слава, која је уписана на предлог Србије, први је елемент „живог наслеђа“ који је наша земља успешно уписала на Репрезентативну листу.
„Слава представља јединствену симфонију обичаја, ритуала и свечаности.
То је сложена мрежа духовних и социјалних радњи којима породица указује поштовање свом свецу заштитнику, и као таква дубоко је укорењена у сржи православних хришћанских породица у Србији. Слава представља и тренутак окупљања када се уз трпезу и весело расположење уједињују не само најближи чланови породице, већ и родбине, пријатељи, суседи, а неретко и шира заједница. Тако, слава постаје не само израз вере, већ и живи симбол јединства и солидарности међу људима“, саопштено је из Министарства културе, уз оцену да је уписом славе остварена међународна видљивост славе као драгоценог блага које оплемењује цело човечанство.
Етнографски музеј је обележио десетогодишњицу уписа славе и представио књигу „Слава породице“. Директор Етнографског музеја Марко Крстић је рекао да је важно славити све уписе Србије на УНЕСКО листу, попут кола или гусала, јер је „сваки упис дипломатска победа“.
Секретар Националне комисије за сарадњу са Унеском Јасна Зрновић је нагласила да, наћи се на листи није једноставан задатак, како се у нашој јавности често мисли, а упис значи да се држава обавезује да ће елемент чувати, поштовати конвенцију и све препоруке, што нимало није лако.
Виши кустос и начелница Центра за нематеријално културно наслеђе Србије Данијела Филиповић истакла је да Србија очекује упис Ковачичког наивног сликарства на Унескову листу, а ради се на номинацији Пиротског ћилимарства.
Етнографски музеј је поред књиге приредио и изложбу „Породична слава“.
Поред славе, на листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, Србија је до сада уписала „Коло“ (2017), „Певање уз гусле“ (2018) и „Злакуско лончарство“ (2020), као и друштвене праксе и знања у вези с припремом и употребом традиционалног пића од шљиве – шљивовице (2022).
