Проблеми са кретањем, логичким размишљањем, присећањем одређених појмова или имена најчешће су проузроковане променама на мозгу. Лоша вест је те промене најчешће настају са годинама, а добра – да се захваљујући најновијем открићу научника оне могу благовремено открити и спречити. И то у три кључне године живота.
Биолошки узраст мозга су стручњци из области медицине до сада процењивали путем његове визуализације, мерећи обим и површину можданих ткива. Међутим, ускоро би ова метода могла постати део прошлости, а све захваљујући новом истраживању које је открило далеко ефикаснији начин за процену старости мозга.
Уједно, откривено је и које су године најкритичније када је реч о старењу, па и о развоју неуродегенеративних промена на мозгу, које могу довести до промена у његовим когнитивним и моторичким функцијама.
Чиме је условљено старење мозга
Старење мозга уско је повезано са беланчевинама у нашем крвотоку. До сада су научници пронашли чак 13 различитих врста беланчевина које на овај природан процес имају мањи или већи утицај.
Једна од тих белначевина, коју стручњаци називају Бревикан (BCAN), игра важну улогу у централном нервном систему, док ниво беланчевине GDF15, како показују истраживања, повезан са развојем деменције, можданим ударом и моторичким способностима човека.
Када се дешавају највеће промене
Иако би било сасвим логично да се њихова концентрација мења пропорционално годинама старења, испоставило се да то није тако, већ да се она мења у одређеним годинама живота. Промене на мозгу проузроковане старењем најизвесније са навршених 57 година живота, 70, а затим и 78.
Ова сазнања су научницима од изузетне важности, будући да захваљујући њима они могу да пронађу адекватне начине за превенцију и благовремено спрече развој когнитивних и моторичких потешкоћа.
Пред научницима је и даље дуг пут
У научном истраживању које је објавио портал „Nature Ageing“, кинески стручњаци су уз помоћ машинског учења анализирали снимке више од 10.000 пацијената, као и крвну слику око половине њих.
Упоређујући ове улазне податке установљено је да постоји законитост, односно да је старење мозга проузроковано концентрацијом одређених беланчевина. „Ово нам даје наду да верујемо да ћемо моћи боље да таргетирамо мождане поремећаје, али је пред нама још увек дуг пут до проналаска свих фактора старења“, навео је Веи-Ши Лиу, а пренео Nature.
